U ranim jutarnjim satima, kada je u gradu već svetlo, a uz reku je još hladno i vlažno, magla često izgleda kao da se pojavila niotkuda. U stvari, ona se formira od iste vode koju ljudi vide ceo dan, samo u sasvim drugim uslovima. Zbog toga je magla iznad reke najčešća u mirnim jutrima, posle vedre noći, kada se vazduh brzo ohladi pri tlu.
Mnogi misle da je magla isto što i oblak koji je „sišao“ na zemlju. Ta slika je bliska istini, ali nije sasvim precizna. Magla jeste oblak pri tlu, samo što nastaje kada se vodena para u vazduhu pretvori u sitne kapljice koje postanu dovoljno guste da smanje vidljivost. Razlika je u tome što se to dešava baš tamo gde stojimo, a ne visoko na nebu.
Kako reka pomaže da nastane magla
Reka stalno isparava. To ne znači da iz nje izlazi vidljiva para, već da voda prelazi u gasovito stanje i meša se sa vazduhom. Ako je vazduh iznad reke dovoljno vlažan, a temperatura padne do tačke u kojoj više ne može da primi istu količinu vodene pare, deo te pare se pretvara u sitne kapljice. Tada nastaje magla.
Najlakše je to zamisliti kao hladnu čašu vode na letnjem stolu. Voda iz vazduha se skuplja na spoljašnjoj strani čaše jer se vazduh uz nju ohladi. Isti princip važi uz reku, samo je razmera mnogo veća. Reku ne „vidimo” kao izvor pare, ali ona stalno hrani vlagu u neposrednoj blizini.
Zašto su jutra najpogodnija
Magla se najčešće javlja pred zoru i rano ujutru, jer je tada zemljište najhladnije. Tokom vedre noći tlo i vazduh uz njega brzo gube toplotu. Voda u reci ostaje toplija od okoline, pa isparavanje traje, a hladniji vazduh iznad nje lakše postiže zasićenje vlagom.
Tu je i jedan detalj koji se često previdi. Reke ne stvaraju maglu samo zato što imaju vode, već zato što se voda, vazduh i temperatura poklope u pravom trenutku. Ako je noć oblačna ili duva jači vetar, magla često izostane, iako je reka ista kao i prethodnog dana.
Zašto se magla skuplja u dolini
Dolina je prirodna „udubina” u reljefu. Hladan vazduh je teži od toplog, pa tokom noći klizi niz padine i skuplja se u najnižem delu terena. Ako se u toj udolini već nalazi vlažan vazduh, magla se zadržava duže i izgleda gušće nego na otvorenom prostoru.
Zato su doline, naročito one uz reke, podložne jutarnjoj magli više nego uzvišenja. Na brdu može biti vedro, a u dnu doline gotovo ništa se ne vidi na nekoliko desetina metara. To nije čudna iznimka, nego posledica kretanja hladnog vazduha koji „tone” naniže i tu ostaje zarobljen.
Šta se događa kada nema vetra
Mirno vreme pogoduje magli jer vazduh tada ne meša slojeve. Kad je vetar slab ili ga nema, hladan i vlažan vazduh ostaje pri tlu, a kapljice koje čine maglu ne rasipaju se brzo. Zato se uz reke često vidi ona gusta, bela zavesa koja leži nisko i polako se pomera.
Ako vetar pojača, slika se menja. Magla se tada brže razbija, jer se hladniji slojevi mešaju sa toplijim i kapljice počinju da isparavaju. Nije potrebna velika promena vremena. Dovoljan je jutarnji povetarac.
Zašto magla nije ista svuda
Isti jutarnji uslovi ne proizvode uvek istu maglu. Važnu ulogu imaju širina reke, vlažnost tla, obližnja vegetacija i oblik terena. Uz sporiju i širu vodu magla često traje duže, dok se na mestima sa strmijim obalama ili jačim strujanjem vazduha razbija brže.
Zabluda je da je magla znak da je „vazduh prljav” ili da dolazi samo sa hladnoćom. Hladnoća pomaže da se formira, ali sama po sebi nije dovoljna. Magla može da nastane i u jesen, kada temperature nisu ekstremno niske, ako je vazduh dovoljno vlažan i ako noć bude mirna.
Šta čitalac može da primeti na terenu
Jedan praktičan trag je razlika između obale i uzvišenja. Ako se sa mosta vidi da je dno doline belo, a nekoliko metara iznad toga je vazduh čistiji, to je znak da je hladan vazduh ostao pri tlu. Takva podela često traje kratko, jer se magla posle izlaska sunca postepeno podiže i nestaje.
Zato se jutarnja magla uz reku ne ponaša kao dekoracija, već kao precizan pokazatelj uslova u vazduhu. Ko je jednom posmatrao kako se tanak beli sloj prvo zadržava u udolini, a zatim se raspada čim sunce ugrije obalu, lako će prepoznati da je reč o vrlo jednostavnoj, ali dobro uigranoj igri vode, hladnoće i mirnog vazduha.
