Posle dužeg kupanja koža na jagodicama prstiju često izgleda kao da je nabubrela i naborana, naročito oko vrhova prstiju i palčeva. Mnogi odmah pomisle da je voda jednostavno „naterala“ kožu da omekša, ali tu nije cela priča. Smežuravanje se ne događa zato što se koža puni vodom kao sunđer, već zato što se nervni i krvni sudovi u prstima menjaju pod uticajem dužeg potapanja.
To je razlog zbog kog se isti efekat vidi češće posle kupanja u kadi, bazenu ili pri pranju sudova nego posle kratkog umivanja. Koža na dlanovima i tabanima ima poseban sloj i mnogo znojnih žlezda, pa na vlagu reaguje drugačije od kože na podlaktici ili nadlanici. Zato se baš jagodice prstiju prve „izbore“.
Kako koža reaguje na vodu
Kad su prsti dugo u vodi, koža spolja omekša, ali promenu ne pravi samo površinski sloj. U stvarnom mehanizmu važnija je reakcija autonomnog nervnog sistema, koji sužava sitne krvne sudove u jagodicama prstiju. Koža tada malo gubi zapreminu i povlači se u nabore.
Zbog toga je zabluda da se prsti smežuraju samo zato što je voda „ušla“ u kožu. Da je to jedini razlog, svuda bi se nabori javljali isto i istom brzinom. Ne dešava se tako.
Zašto se baš jagodice najviše promene
Jagodice prstiju nisu ravna površina. One imaju brojna mala uzvišenja i brazde, pa se pri promeni napetosti kože nabori vide brže i izraženije nego na drugim delovima šake. Uz to, tamo je gust raspored nervnih završetaka, pa telo u toj zoni lakše menja protok krvi.
Zato se smežuravanje najpre primeti na kažiprstu, srednjem prstu i palcu, naročito ako je voda bila topla i ako su prsti bili potpuno potopljeni. To nije znak da je koža oštećena, već da je reagovala na uslove u kojima je bila. Kratko i jednostavno.
Šta nije pravi razlog
Česta pretpostavka je da je koža naborana zato što je „isušena“ nakon kupanja. To zvuči logično, ali ne objašnjava dobro zašto se smežuravanje javlja tako brzo, već tokom boravka u vodi, a ne tek kad se koža osuši. Ako bi sušenje bilo glavni uzrok, nabori bi se pojavljivali kasnije i drugačije.
Druga pogrešna pretpostavka je da je u pitanju isti proces kao kad se koža na telu isušuje zimi. To nije isto. Kod dugog potapanja radi se o specifičnoj reakciji prstiju, a ne samo o gubitku vlage sa površine kože.
Kada voda pravi jaču promenu
Brže i izraženije smežuravanje se obično vidi kada je kupanje dugo, voda topla i kada ima mnogo sapuna ili deterdženta. Toplota širi površinski sloj kože, pa se efekat lakše vidi, dok česta upotreba sapuna može dodatno da ukloni masnoće sa površine i učini kožu osetljivijom. To ne znači da je svako pranje ruku problem, već da se efekat sabira sa dužinom potapanja.
Ipak, nije svaka voda ista. U bazenu sa hlorisanom vodom ili u veoma mekoj vodi koža može da reaguje drugačije nego u običnoj kupki. Zato i ljudi koji mnogo vremena provode u vodi primećuju da im se jagodice ne ponašaju uvek isto.
Kada je to normalno, a kada nije
Ako se koža na jagodicama prstiju smežura posle kupanja i potom se vraća u normalu, to je uobičajena pojava. Posebno ako nema bola, pucanja kože, crvenila ili svraba. Sama pojava ne znači da je nešto ozbiljno pošlo naopako.
Razlog za oprez postoji ako su promene učestale i traju i van vode, ili ako uz njih dolaze ranice, otok i peckanje. Tada uzrok više nije samo kupanje, nego možda stanje kože koje menja kako ona reaguje na vlagu. U takvim slučajevima vredi obratiti pažnju na to koliko dugo prsti stoje u vodi i da li ih nešto dodatno nadražuje.
Šta može da se proveri u svakodnevici
Korisno je obratiti pažnju na trajanje kupanja, temperaturu vode i to da li su prsti bili u vodi bez prekida. Nekad baš nekoliko minuta dužeg namakanja napravi razliku koju čovek lako pripiše „osetljivoj koži“. A zapravo je u pitanju sasvim predvidljiva reakcija tela.
Ako se isti efekat javlja i posle kratkog pranja, ili ako koža ostaje hrapava i posle sušenja, tada uzrok verovatno nije samo voda. Tada treba gledati širu sliku, od sapuna do stanja kože na šakama.
