Kada dugo sedite prekrštenih nogu i odjednom osetite trnce u stopalima, uglavnom nije reč o nekoj tajanstvenoj pojavi, nego o pritisku na nerve i krvne sudove. Noga je u tom položaju savijena i sabijena, pa tok krvi i prenos signala kroz nervna vlakna nakratko oslabe. Zato stopalo ume da utrne, a prsti da počnu da peckaju čim pokušate da pomerite nogu.
Najčešće je to prolazna i bezopasna reakcija tela. Ipak, ista neprijatnost nekad deluje dramatičnije nego što jeste, jer se javlja naglo, baš u trenutku kada se promeni položaj. Taj osećaj obično nije isto što i pravi problem u stopalu, nego posledica načina na koji sedite.
Pritisak koji prekida normalan protok
Najprostiji razlog za trnce u stopalima je mehanički pritisak. Kad stavite jednu nogu preko druge, težina tela i položaj kolena mogu da stisnu nerve iza kolena, na spoljašnjoj strani potkolenice ili u predelu gležnja. Tada signal koji nerv treba da prenese stiže usporeno ili neuredno, pa se javlja trnjenje.
Istovremeno, krvni sudovi mogu da budu delimično pritisnuti. To ne znači da krv potpuno staje, ali dovoljno je da protok oslabi i da se stopalo kratko „uspava“. Zato se osećaj najčešće povuče čim se noga ispravi i cirkulacija normalizuje.
Brže se javlja pri dugom sedenju nego pri stajanju ili hodanju. U sedećem položaju mišići manje rade, a telu treba više vremena da ispravi sabijene strukture. Nema tu misterije.
Zašto baš prekrštene noge smetaju više nego običan položaj
Prekrštene noge nisu samo „udobna poza“, kako mnogi misle. U tom položaju kukovi se okreću, karlica se naginje, a koleno i potkolenica dobijaju neprirodan ugao. Ako se tako sedi duže, pritisak se ne raspoređuje ravnomerno, nego se koncentrše na nekoliko tačaka.
Kod nekih ljudi problem nastaje već posle nekoliko minuta, dok drugi mogu da sede duže bez ikakvog osećaja. Razlika zavisi od građe tela, fleksibilnosti, visine stolice i dubine sedenja. Tvrda sedišta i usko mesto za noge to još više pogoršavaju.
Upravo zato nije svako trnjenje isto. Kod jedne osobe je dovoljno da prekine položaj, a kod druge se osećaj vraća čim ponovo sedne isto. Mehanizam je isti, ali opterećenje nije.
Kada je pravi uzrok cirkulacija, a ne „slaba noga“
Mnogi odmah pomisle da im je „slaba cirkulacija“, ali taj opis je previše širok i često netačan. Trnci posle sedenja prekrštenih nogu obično ne znače hronični poremećaj cirkulacije, već prolazno sabijanje krvnih sudova zbog položaja tela. To je važna razlika, jer objašnjava zašto neprijatnost nestaje brzo kada promenite pozu.
Ako se stopalo samo nakratko ohladi, utrne ili zabode, a zatim se vrati u normalu posle razmrdavanja, najverovatnije je reč o privremenom pritisku. Trajniji problemi sa cirkulacijom obično ne zavise samo od položaja sedenja i češće dolaze uz druge tegobe, kao što su stalno hladna stopala, promena boje kože ili bol pri hodu.
Zato nije svako peckanje znak bolesti. U ovom slučaju telo najčešće samo javlja da mu je položaj smetao.
Kad nerv reaguje jače nego što biste očekivali
Nekad trnci nisu samo posledica slabijeg protoka krvi, nego i direktnog pritiska na nerv. Osećaj ne mora da znači ozbiljno oštećenje nerva. Dovoljno je da se nerv nakratko zategne ili pritisne u osetljivoj tački, pa da stopalo počne da „igra“ ili da se javlja osećaj bockanja.
To je i razlog što trnci ponekad krenu od kolena, a osete se u stopalu. Nervni putevi su dugački, pa smetnja na jednom mestu može da se oseti na drugom. Čovek obično primeti posledicu, ne izvor.
Ako se isti osećaj javlja često, i to bez dugog sedenja ili očiglednog pritiska, tada više ne govorimo o običnom utrnuću od položaja. Tada je smisleno obratiti pažnju na širi obrazac, jer uzrok može biti negde drugde.
Šta nije razlog, iako tako izgleda
Nije svako trnjenje znak da je „nešto iskočilo“ u stopalu. U većini slučajeva problem nije u samom stopalu, nego iznad njega, u kolenu, potkolenici ili čak u donjem delu leđa. To je detalj koji mnogi preskoče, a baš on objašnjava zašto se neprijatnost oseća dole, iako je pritisak nastao gore.
Ni manjak vitamina nije prvo objašnjenje samo zato što se trnci ponavljaju povremeno. Ako su vezani isključivo za određeni položaj sedenja i brzo prolaze, uzrok je mnogo verovatnije mehaničke prirode. Ako se stanje menja i počne da traje duže, slika više nije ista.
Još jedna česta zabuna je mišljenje da je dovoljno samo „prodrmati nogu“. To nekad pomaže, ali ne zato što je stopalo imalo svoju samostalnu smetnju, već zato što je pokret oslobodio pritisnuti nerv i vratio protok.
Kada treba obratiti pažnju na širu sliku
Ako se trnci javljaju i bez prekrštenih nogu, traju dugo posle promene položaja ili su praćeni slabošću, bolom, otokom ili promenom boje kože, to više nije obična epizoda od sedenja. Tada uzrok može biti složeniji, od problema sa nervima do poremećaja u cirkulaciji, i ne bi ga trebalo pripisati samo lošem sedenju.
U praksi, korisno je primetiti koliko brzo osećaj nestaje, da li je uvek na istoj strani i da li se javlja samo u jednoj pozi. Takvi detalji često govore više od prve pretpostavke. Ako je trnjenje kratko i vezano za položaj, telo je verovatno samo reagovalo na pritisak. Ako nije, vredi tražiti pravi uzrok, a ne ostati na prvoj, najjednostavnijoj priči.
