Kanta za smeće obično se bira usput, uz komentar da je svaka ista. Posle nekoliko dana korišćenja ispadne da nije. Poklopac lupa, miris se širi, a kanta je ili premala za kuhinju ili toliko velika da samo smeta uz zid. Zato se dobar izbor svodi na nekoliko stvari koje se lako proveravaju pre kupovine.
Prvi kriterijum je poklopac, jer on određuje koliko će kanta biti praktična iz dana u dan. Ako poklopac ne naleže dobro, mirisi brže izlaze, a otpad je vidljiv čim se priđe kanti. Kod modela sa pedalom treba proveriti da li se poklopac otvara glatko i da li se zatvara bez jakog udarca. To deluje kao sitnica, ali u stanu gde se kanta otvara dvadesetak puta dnevno razlika se brzo primeti.
Drugi kriterijum je kontrola mirisa. Tu nisu presudni samo poklopac i čvrstina zatvaranja, nego i sama konstrukcija. Kante sa uloškom za filtriranje, zaptivenim ivicama ili unutrašnjom kantom često bolje zadržavaju neprijatne mirise, naročito leti, kad se otpad brže zagreva. Ako se u kuhinji često bacaju ostaci hrane, slaba kontrola mirisa postaje problem već posle jednog dana.
Treći kriterijum je veličina, i tu mnogi pogreše tako što gledaju samo litražu. Kanta od 30 litara može biti prevelika za malu kuhinju, ali i premala za porodicu koja svakodnevno puni kese. Važan je i oblik. Užim prostorima više odgovaraju viši i uži modeli, dok šira kanta lakše prima veće kese i stabilnija je kada se brzo puni. U praksi nije presudno samo koliko smeća staje unutra, nego i gde će kanta stvarno stajati.
Četvrti kriterijum je način otvaranja i svakodnevno rukovanje. Pedala je zgodna kada su ruke zauzete, a poklopac na pritisak može biti jednostavan za manje stanove. Modeli sa senzorom deluju praktično, ali traže baterije, precizniji položaj i obično više pažnje pri čišćenju. Ako se mehanizam lako kvari ili zapinje, kanta brzo postane zamorna, koliko god da lepo izgleda u prodavnici.
Materijal i unutrašnji deo treba posmatrati tek posle toga, ali ni oni nisu nebitni. Plastika je lakša i obično jeftinija, dok metalni modeli mogu delovati čvršće i urednije, ali su često teži i ponekad glasniji pri zatvaranju. Unutrašnja kanta ili obruč za kesu olakšavaju pražnjenje, naročito kada se kesa često menja. To je onaj detalj koji se ne vidi na prvi pogled, a posle nekoliko nedelja pravi veliku razliku.
Najčešća greška je kupovina kante prema izgledu, pa tek onda po prostoru u kojem će stajati. Ljudi često uzmu model koji lepo izgleda u prodavnici, a onda shvate da ga vrata kuhinjskog elementa zaklanjaju ili da poklopac udara u zid. Druga greška je preskakanje provere mirisa, jer se tek kod kuće vidi koliko zatvaranje zaista drži otpad pod kontrolom. Treća je izbor premale kese, pa se kanta puni sporije nego što bi trebalo, ali se prazni mnogo češće.
Pogrešno je i uzeti preveliku kantu samo zato što deluje praktično. Ako se otpad ne iznosi redovno, velika zapremina samo odlaže problem i pojačava neprijatne mirise. Za malu porodicu ili stan sa ograničenim prostorom često je razumnije uzeti umeren model koji se lakše prazni i ne zauzima prolaz. U kuhinji se, na kraju, najbolje pokaže ona kanta koja se ne primećuje dok radi svoj posao.
Pre odluke vredi sebi postaviti nekoliko kratkih pitanja: gde će kanta stajati, koliko često se puni, da li mi je važnija pedala ili jednostavno otvaranje, da li mi smeta miris hrane i da li kesa mora da se menja svakog dana. Ako su odgovori jasni, izbor je mnogo lakši. Ako nisu, kupovina naslepo gotovo uvek znači novu turu traženja posle prve nedelje korišćenja.
