Kad se u uskom hodniku nakupi nekoliko pari cipela, policu više ne birate samo po izgledu. Prava odluka zavisi od toga koliko obuće zaista imate i koliko prostora vam je ostalo između vrata, zida i mesta gde se prolazi. Ako se taj korak preskoči, i uredna polica može da postane prepreka na sredini stana.
Police za cipele deluju jednostavno, ali razlika između dobre i loše kupovine često se vidi već prvog dana. Jedna je preplitka, pa prima samo ravne patike, druga je preduboka, pa krade prolaz, treća ima premalo pregrada i sve završava nagomilano. Zato je korisnije da izbor gradite po redosledu potreba, a ne po prvom utisku u prodavnici.
Broj pari koje želite da odložite
Prvo prebrojte obuću koju stvarno koristite u sezoni. Nije isto da li treba da smestite četiri para za svakodnevni izlazak, osam pari za porodicu ili desetak pari ako u hodniku stoje i dečje čizme, patike za trening i obuća za posao. Kad se polica kupi „na oko“, brzo se ostane bez mesta i cipele završavaju pored nje, što poništava smisao kupovine.
Računajte i na rezervu. U praksi je pametno da polica ima bar malo više kapaciteta nego što vam trenutno treba, jer se obuća menja sa sezonom. Zimske čizme zauzimaju mnogo više mesta od letnjih sandala, pa broj pari sam po sebi nije dovoljan ako ne gledate i njihovu visinu.
Dubina hodnika odlučuje više nego što izgleda
Drugi kriterijum je dubina hodnika, odnosno koliko centimetara možete da izdvojite, a da prolaz ostane slobodan. U uskim stanovima i u hodnicima sa vratima koja se otvaraju prema unutra, i nekoliko centimetara može da napravi razliku. Ako polica štrči, ljudi će je stalno zakačivati ramenom ili torbom. To brzo smeta.
Dobro je da pre kupovine izmerite ne samo širinu zida, nego i prostor za otvaranje vrata, kutiju od brojila, prekidače i mesta gde se neko okreće. Zgodan detalj koji mnogi preskoče jeste dubina same obuće sa đonom, naročito kod većih brojeva i čizama. Polica koja je „tačno po meri“ često je zapravo tesna čim na nju stavite nešto šire od obične patike.
Kako da uklopite visinu i tip police
Treći kriterijum je visina i raspored polica. Ako imate mnogo niskih modela obuće, poslužiće niža i uža konstrukcija sa više nivoa. Ako u kući ima čizama, dubina i razmak između polica postaju važniji od samog broja pregrada. Tu se često pravi greška, jer kupac gleda samo koliko nivoa ima polica, a ne i da li će viši parovi moći da stanu uspravno.
Za manje hodnike često je bolja zatvorena ili poluzatvorena varijanta, jer sakriva haos i lakše se održava utisak reda. Otvorene police su praktične kada se obuća suši ili često menja, ali traže više discipline. Čim se cipele brzo gomilaju, otvoren model izgleda neuredno već posle dva dana.
Materijal i stabilnost nisu usputni detalji
Četvrti kriterijum je materijal, ali ne zbog prestiža, nego zbog trajnosti i održavanja. Drvene ili pločaste police deluju urednije u dnevnom prostoru, dok metalne konstrukcije često bolje podnose vlagu i češće premeštanje. Ako imate ulaz gde se unosi sneg, blato i mokre cipele, površina mora da se čisti brzo i bez tragova.
Stabilnost je jednako bitna. Polica koja se klima ili ima tanke nogice može da deluje lagano, ali kad se optereti većim brojem pari, postaje nesigurna. To nije sitnica, naročito u domu sa decom. U hodniku se sve koristi usput, pa svaki nestabilan element pre ili kasnije postane iritantan.
Najčešće greške pri izboru
Najčešća greška je kupovina po fotografiji, bez merenja zida i poda. Druga je biranje prevelike police zato što izgleda praktičnije, iako u hodniku nema mesta da se normalno prođe. Treća greška je ignorisanje stvarne obuće koja se odlaže, pa polica bude dobra za letnje modele, ali beskorisna za čizme i veće brojeve.
Mnogi pogreše i tako što zaborave koliko često menjaju obuću. Ako se cipele koriste svakog dana, mora da postoji brz pristup, bez otvaranja teških vrata i bez pomeranja drugih stvari. Ako se to zanemari, polica postaje skladište umesto pomoćnog dela hodnika.
Šta proveriti pre nego što platite
Pre nego što donesete odluku, pogledajte da li polica odgovara načinu života u kući. Za jedan ili dva para po osobi obično je dovoljan jednostavniji model, ali za veći broj ukućana treba više širine i bolja organizacija po nivoima. Ako hodnik služi i kao mesto za torbe, kišobrane i sezonske stvari, polica ne sme da uzme sav slobodan prostor.
Dobro rešenje je ono koje ne traži stalno preslaganje. Kada se obuća lako odlaže i jednako lako uzima, red se održava sam od sebe. U suprotnom, ni najlepša polica neće pomoći, jer će završiti kao mesto gde se sve ostavlja „privremeno“.
Pre kupovine sebi postavite tri pitanja: koliko pari obuće zaista treba da odložim, koliko dubine hodnik može da podnese i da li će polica ostati praktična i kad stigne zima.
