Prvi hladan jutarnji izlazak napolje ume da iznenadi prizorom koji deluje skoro nestvarno. Grane su obložene belim slojem, svaka ivica je zadebljana, a sitni detalji na drveću izgledaju kao da su izliveni od stakla. Mnogi taj prizor odmah zovu snegom, ali to nije isto. Led na granama nastaje na sasvim drugačiji način i zato ima drugačiji izgled, težinu i posledice po drveće i žice.
Zbunjenost je razumljiva jer i sneg i led potiču od iste priče o hladnoći i vodi. Ipak, jedan nastaje kao pahulja koja već dolazi smrznuta iz oblaka, a drugi se formira tek kada tečna kapljica dođe na ledenu podlogu i tu se zaledi. To je mala razlika u početku, ali pravi veliku razliku u završnom prizoru. Led na granama često deluje kao glazura, a ne kao meki pokrivač.
Kako kapljica postane led
Led na granama najčešće nastaje kada kroz hladan sloj vazduha prolazi kiša ili sitna magla koja je i dalje u tečnom stanju. Takve kapljice mogu da ostanu tečne i na temperaturama ispod nule ako nemaju na šta da se uhvate i odmah kristališu. Čim dodirnu granu, žicu, ogradu ili bilo koju drugu hladnu površinu, voda počinje da se ledi.
Ovaj proces se zove zaleđivanje pri dodiru sa podlogom. Zvuči stručno, ali ideja je jednostavna, voda nije pala kao led, nego je tek na predmetu postala led. Zato se na granama formira omotač koji prati njihov oblik, umesto rasutih pahulja kakve viđamo kada pada sneg.
Zašto se led hvata baš na granama
Grane su tanke, izložene i brzo se hlade. Kada padne kiša koja se hladi na putu kroz vazduh, grana joj postaje prva čvrsta podloga. Voda se tu zadržava i prelazi u led sloj po sloj, pa nastaje glatka, često providna opna.
Tu postoji važan detalj koji mnogi ne primećuju odmah. Nije presudno samo koliko je napolju hladno, već i kakav je sloj vazduha iznad tla. Može da bude malo toplije pri zemlji, a hladnije nekoliko desetina ili stotina metara iznad, pa kiša krene kao obična, a završi kao led čim dotakne grane. Zato se led na granama ponekad pojavi i kada termometar na ulici ne izgleda naročito dramatično.
Zašto sneg nije isto što i led
Sneg je skup kristala leda koji nastaju u oblacima na veoma niskim temperaturama. Ti kristali padaju kao pahulje i zadržavaju svoj oblik dok ne stignu na tlo. Led na granama, naprotiv, nije nastao u oblaku kao pahulja, već od kapljice koja se zaledila na mestu dodira.
Zbog toga i izgled vara. Sneg je rastresit, beo i mekan na oko, dok je led na granama tvrd, gladak i često providan. Ako je sloj debeo, grana može da izgleda kao da je obavijena debelim staklenim rukavom. Nije isto ni po težini, jer led naglo dodaje masu granama, a sneg se drugačije raspoređuje i obično ostaje manje kompaktan dok ne počne da se topi i sleže.
Kada nastaje opasnost po drveće i žice
Najveći problem kod leda na granama nije samo izgled, nego težina. Sloj leda može da bude tanak, ali ako se zadrži na mnogo grančica i većim površinama, opterećenje brzo poraste. Tada se grane savijaju, pucaju, a ponekad stradaju i dalekovodi ili žice koje nose dodatnu masu.
Zato se u zimskim pričama često spominju polomljene krošnje i nestanak struje posle ledene kiše. Jedna od čestih zabluda je da je led bezazlen jer „nije to veliki sneg”. U praksi, baš taj providni sloj ume da bude teži i nezgodniji od snega koji se rasipa i delimično spada. Naročito je nezgodan kada dođe iznenada, posle kiše koja se pretvorila u ledeni omotač preko noći.
Kako ga prepoznati bez velikog nagađanja
Ako granama samo treba beli sloj, lako je pomisliti da je sve isto. Međutim, led na granama obično blista na svetlosti i deluje kao da je drveće premazano tankim lakom. Kada se vetar pomeri, čuje se i drugačiji zvuk, jer tvrde zaleđene grančice zveče i pucketaju, dok sneg uglavnom prigušuje zvukove.
Još jedan trag je način na koji se sloj ponaša. Sneg se lako otrese i rasipa, a led ostaje zalepljen uz koru i grančice dok temperatura ne poraste ili dok ga ne slomi sopstvena težina. Zbog toga ista ulica posle snega može da izgleda samo bele boje, a posle ledene kiše kao da je neko sve obložio staklom.
U tome je i suština razlike, koju ljudi često previde, led na granama nije posebna vrsta snega, nego potpuno drugačiji oblik zaleđene vode. I baš zato prizor može da bude lep na prvi pogled, a prilično nezgodan čim se vreme promeni za samo nekoliko sati.
