Kad pustite vodu, a iz zida ili poda se odmah čuje lupanje, zviždanje ili kratko treperenje cevi, većina ljudi prvo pomisli da je nešto labavo. To je razumljiva reakcija. U stvarnosti, zvukovi iz vodovodnih cevi najčešće nastaju zato što voda ne teče mirno, već menja brzinu, pritisak ili pravac u delu instalacije koji je skriven iza pločica, maltera ili poda.
Najobičniji primer je trenutak kada zatvorite slavinu, pa se u cevi čuje tup udarac. To nije voda koja „udara“ zato što je teška, kako se često pogrešno kaže, nego nagla promena kretanja vode i pritiska u zatvorenom sistemu. Cevi, spojnice i ventili tada kratko zadrhte. Ako je instalacija starija ili loše pričvršćena, taj trzaj se prenese na zid i zvuk postane mnogo jači nego što jeste u samoj cevi.
Šta se zapravo čuje u cevi
Voda u cevima ne putuje kao u otvorenom kanalu. Ona prolazi kroz zatvoren prostor, pod pritiskom, i svaka promena tog pritiska može da stvori zvuk. Zato ponekad čujete jednolično šuštanje, a ponekad kratko kuckanje ili vibraciju. Zvuk nije uvek isti, jer ne nastaje od jednog jedinog uzroka.
U kuhinji se to često primeti kada neko pusti toplu vodu, pa se odmah oglasi škriputavi ton iz cevi ispod sudopere. U kupatilu je druga vrsta buke česta kada se voda pušta pod većim pritiskom, naročito u zgradama na višim spratovima. Jedna ista slavina može da zvuči mirno ujutru, a glasno uveče, ako je pritisak u mreži tada drugačiji. Kratak zvuk ne znači i mali problem.
Vodeni udar, najpoznatiji krivac
Najčešći razlog za snažan udarac u cevima zove se vodeni udar. To je iznenadni skok pritiska koji nastaje kada se tok vode naglo zaustavi, najčešće pri brzom zatvaranju slavine, ventila ili mašine za pranje veša. Zvuk obično liči na tup udarac u zidu, pa mnogi pomisle da je problem u nečemu što se pomera u stanu.
Česta zabluda je da vodeni udar znači da u cevi postoji vazduh. Vazduh može da utiče na buku, ali vodeni udar je pre svega posledica kretanja same vode i njenog naglog zaustavljanja. Što je cev duža, a pritisak veći, veća je i šansa da se čuje jači udar. Zato se ovaj problem češće primećuje u višespratnicama i u starijim instalacijama.
Zašto cevi nekad zvižde ili pište
Zviždanje obično znači da voda prolazi kroz suženje. To suženje može da napravi kamenac, istrošen ventil ili delimično zatvoren mehanizam u slavini. Kada voda prolazi kroz uzak prolaz, brzina joj raste i javlja se tanak, prodoran ton. Zvuk je sličan onome kada vazduh prolazi kroz delimično stisnuto crevo.
Piskutav zvuk se često čuje i kada je gumena zaptivka pohabana ili kada je slavina iznutra istrošena. Tada voda ne prolazi ravnomerno, već „seče“ kroz mali otvor i stvara vibraciju. To nije opasan zvuk sam po sebi, ali obično govori da nešto u protoku nije kako treba. Ako se isti zvuk ponavlja svaki put kada otvorite vodu, uzrok je gotovo uvek u armaturi ili neposredno pred njom.
Vibracije koje prenosi zid
Nekad zvuk nije jak u samoj cevi, ali ga zid pojača. To se događa kada cev nije dobro pričvršćena ili kada dodiruje tvrdu površinu, pa svaka promena pritiska izaziva tresenje. Zid tada radi kao zvučna kutija. Zbog toga jedna kratka vibracija u instalaciji može da zvuči kao da neko lupa čekićem iza pločica.
Ovo se najlakše primeti u stanovima sa starijim instalacijama, gde su cevi vođene blizu zida i učvršćene na nekoliko mesta. Ako je nosač labav, cev može da se pomeri i pri običnom puštanju vode. Zvuk tada nije samo posledica protoka, već i sudaranja cevi sa okolnim materijalom. Zato nekad problem nije u vodi, nego u načinu na koji je cev oslonjena.
Pritisak vode menja i jačinu buke
Veći pritisak ne znači samo jači mlaz na slavini. On često znači i više buke u instalaciji. Kada je pritisak visok, voda brže prolazi kroz suženja, ventile i kolena, pa se lakše stvaraju vibracije. U praksi, to se vidi kada u istoj zgradi jedan stan ima gotovo nečujnu vodu, a drugi čuje svako otvaranje slavine.
Zanimljiv detalj koji se lako previdi jeste da buka ne mora da dolazi iz mesta gde čujete zvuk. Vibracija se kroz cev može preneti nekoliko metara dalje, pa zvuk odjednom izbija u drugoj prostoriji. Zato je moguće da se problem čuje u kupatilu, a da je stvarni uzrok bliže kuhinji ili vertikali u zgradi. Tada trag vodi dalje od prvog zvuka.
Kada zvuk postaje znak kvara
Povremeno šuštanje ili kratko lupanje ne mora da znači ozbiljan kvar. Ali ako se zvuk ponavlja pri svakom puštanju vode, pojačava se iz dana u dan ili prati curenje, tada više nije reč samo o neprijatnoj buci. Tada sistem verovatno ima problem sa pritiskom, ventilom, pričvršćenjem cevi ili istrošenim delom armature.
Ljudi često pokušavaju da objašnjenje nađu u „starim cevima“, pa tu stanu. To je preširok odgovor. Starost instalacije jeste važna, ali isti zvuk mogu da naprave i nove cevi ako su loše postavljene, previše zategnute ili spojene delom koji vibrira. Vodovod je zatvoren sistem, pa se mala promena na jednom mestu lako čuje na drugom. I baš zato zvuk iz cevi često otkriva problem pre nego što se pojavi vidljivo oštećenje.
