Kapak počne da igra sam od sebe baš onda kada vam najmanje treba, na poslu, za volanom ili pred spavanje. Obično nije bolno, ali ume da bude uporno i iritantno. Baš tako. Naročito ako traje danima. Ljudi tada prvo pomisle da je nešto ozbiljno sa okom, a najčešće se radi o prolaznom grču sitnih mišića u kapku.
Najčešći razlog je umor. Kada ste neispavani, nervni sistem postaje osetljiviji, a mišići oko oka lakše „preskaču” u kratkim, nevoljnim trzajima. To se posebno primećuje posle nekoliko loših noći zaredom, kad telo već radi na rezervi. Nije isto kao običan zamor očiju posle dugog gledanja u ekran, iako se ta dva stanja često preklapaju.
Kako stres pokreće trzanje kapka
Stres ne izaziva trzanje zato što je kapak „napet” u psihološkom smislu, već zato što telo ostaje u stalnoj pripravnosti. Tada raste napetost u mišićima, a nervni sistem lakše šalje neuredne signale malim mišićima lica. Kapak je posebno osetljiv, jer ga pokreću vrlo sitni mišići koji brzo reaguju na svaku promenu u ritmu sna, odmora i napetosti.
Zato se trzanje često javlja u periodima kada se radi pod pritiskom, spava kraće nego obično ili se preskaču pauze tokom dana. Čovek tada ima utisak da je problem u oku, a zapravo je okidač širi i potiče iz načina na koji telo podnosi iscrpljenost. I to ume da prevari.
Kafa, ekran i suve oči pojačavaju problem
Kofein ne mora da bude jedini krivac, ali kod osetljivih ljudi može da pojača nervnu razdražljivost i učini trzanje češćim. Isto važi i za dug rad pred ekranom, jer se tada ređe trepće, pa oko postaje suvlje i napetije. Suvoća sama po sebi ne mora da izazove grč, ali može da ga učini primetnijim i upornijim.
Tu se često pogrešno misli da je uzrok samo „umor oka”. Umor jeste važan, ali mehanizam je složeniji, jer se u istom trenutku sabiraju manjak sna, naprezanje pogleda, kofein i nervna napetost. Zbog toga se trzanje nekad javi tek uveče, kada organizam više ne uspeva da potiskuje sve te sitne podražaje.
Kada je u pitanju nešto bezazleno, a kada nije
U većini slučajeva trzanje kapka prolazi samo od sebe i ne ostavlja posledice. Obično je bezazleno kada je povremeno, kratko traje i ne menja vid. Ako se javlja samo na jednom kapku i povremeno nestaje pa se vrati, to najčešće ide u prilog prolaznom funkcionalnom grču, a ne ozbiljnom oboljenju.
Drugačije je ako se trzanje širi na druge delove lica, traje neprekidno dugo ili je praćeno spuštanjem kapka, crvenilom, bolom ili smetnjama sa vidom. Tada više nije reč o tipičnom, bezazlenom tikovanju kapka i treba proveriti šta ga pokreće. Taj detalj mnogi ne primete na vreme, jer prvo gledaju samo u oko, a ne u obrazac simptoma.
Zašto se pogrešno krivi samo magnezijum
Jedna od najčešćih pretpostavki jeste da trzanje kapka znači manjak magnezijuma. To može da bude deo priče kod nekih ljudi, ali nije glavni i najčešći uzrok. Mnogo češće problem nastaje zbog umora, stresa, suvoće oka i preteranog naprezanja nego zbog stvarnog nutritivnog manjka.
Zato se ne isplati odmah tražiti jedan jednostavan odgovor za sve. Organizam obično ne šalje tako uredne signale. Ako se trzanje javlja u nedeljama sa lošim snom, više kafe i dužim radom pred ekranom, veza je jasnija nego pretpostavka da je u pitanju samo jedan vitamin ili mineral.
Šta telo pokušava da kaže sitnim grčem
Kapak je mali, ali veoma aktivan mišićni sistem. Kada se trzanje ponavlja, to je često znak da je telo prešlo prag preko kog sitni mišići postaju nestabilni i počinju da reaguju na najmanji podražaj. Drugim rečima, kapak nije problem sam za sebe, već prvo mesto na kome se vidi da su san, odmor i napetost izašli iz ravnoteže.
Zato je korisno obratiti pažnju na to kad se trzanje javlja, posle kojih dana i u kojim okolnostima. Ako nestane kada se telo odmori i smanji naprezanje očiju, uzrok je verovatno upravo tamo gde se i očekuje, u iscrpljenosti koja se nakupila tiho i bez velike najave.
