Temperatura ljudskog tela mora da ostane u relativno uskom rasponu da bi ćelije i organi mogli normalno da rade. Spoljašnja temperatura, međutim, može da se menja mnogo više od toga. Kada je napolju veoma hladno ili toplo, organizam ne čeka da se telo samo zagreje ili ohladi, već neprestano prati promene i prilagođava proizvodnju i gubitak toplote.
U toj regulaciji učestvuju mozak, krvni sudovi, mišići, koža, znojne žlezde i metabolizam. Telo može da menja protok krvi kroz kožu, pokrene drhtanje, izazove znojenje ili promeni ponašanje kako bi sačuvalo ili oslobodilo toplotu. Zbog toga se telesna temperatura održava i kada se uslovi spolja značajno promene.
Mozak stalno prati temperaturu
Važan centar za regulaciju telesne temperature nalazi se u hipotalamusu, delu mozga koji prima informacije iz različitih izvora. Signali dolaze iz receptora koji registruju temperaturu kože, ali i iz unutrašnjosti tela. Na osnovu tih informacija organizam može da proceni da li treba više da čuva toplotu ili da je oslobađa.
Regulacija nije jednokratna reakcija. Temperatura se stalno prati i odgovor se menja kako se menjaju uslovi. Ako osoba pređe iz hladnog prostora u veoma topao, telo postepeno menja protok krvi i aktivnost znojnih žlezda. Slično tome, izlazak na hladno pokreće mehanizme koji smanjuju gubitak toplote.
Ovaj sistem funkcioniše kao stalna povratna sprega. Promena temperature pokreće odgovor, a novi podaci iz tela omogućavaju organizmu da proveri da li je reakcija dovoljna.
Šta se događa kada je hladno
Na hladnoći telo pokušava da smanji količinu toplote koja odlazi preko kože. Krvni sudovi u površinskim delovima tela se sužavaju, pa kroz kožu prolazi manje krvi. Time se smanjuje prenos toplote iz unutrašnjosti tela ka spoljašnjoj sredini.
Ako hlađenje postane izraženije, mogu se javiti drhtanje i drugi odgovori. Drhtanje je niz brzih, nevoljnih kontrakcija mišića koje povećavaju proizvodnju toplote. Istovremeno metabolizam može doprineti stvaranju dodatne toplote, dok ponašanje često postaje deo odbrane - osoba traži toplije mesto, oblači se ili smanjuje izloženost hladnoći.
Kako telo oslobađa višak toplote
Kada je spolja veoma toplo ili telo proizvodi mnogo toplote tokom fizičke aktivnosti, organizam mora da poveća njeno odavanje. Jedan od najvažnijih mehanizama je širenje krvnih sudova u koži. Veći protok krvi kroz površinu omogućava da se više toplote prenese ka spolja.
Znojenje je drugi ključni mehanizam. Kada znoj isparava sa površine kože, za taj proces se troši toplota, pa se telo hladi. Efikasnost znojenja zavisi od uslova okoline. Ako je vazduh veoma vlažan, isparavanje je otežano i hlađenje može biti manje efikasno.
Tokom velikih vrućina ponašanje takođe postaje deo regulacije. Osoba može smanjiti fizičku aktivnost, potražiti hladovinu ili rashlađen prostor i povećati unos tečnosti. Telo tako kombinuje fiziološke reakcije sa promenama ponašanja.
Zašto odeća i vazduh menjaju osećaj temperature
Temperatura koju osećamo nije određena samo brojem na termometru. Odeća stvara sloj vazduha koji može usporiti razmenu toplote između kože i okoline. Deblji i bolje izolacioni slojevi otežavaju gubitak toplote, dok lagana odeća omogućava lakše odavanje toplote.
Strujanje vazduha takođe menja uslove. Vetar može ubrzati odvođenje toplote sa kože, dok u toploj sredini kretanje vazduha može pomoći isparavanju znoja. Zato isti vazduh može delovati drugačije u zavisnosti od vetra, vlažnosti, odeće i aktivnosti.
Telo ipak ne može beskonačno da nadoknađuje uticaj spoljašnje sredine. Ako je proizvodnja toplote manja od gubitka tokom dužeg izlaganja hladnoći, unutrašnja temperatura može početi da pada. Kod velike toplote, ako odavanje toplote nije dovoljno, temperatura tela može rasti.
Granice prirodne regulacije
Normalna termoregulacija veoma je efikasna, ali ima svoje granice. Hladnoća može nadmašiti sposobnost organizma da proizvede i sačuva dovoljno toplote, dok velika vrućina i visoka vlažnost mogu otežati hlađenje znojenjem. Fizički napor dodatno povećava količinu toplote koju telo mora da ukloni.
Zbog toga su spoljašnji uslovi, hidratacija, odeća i trajanje izlaganja važni za održavanje temperature. Organizam ne reguliše temperaturu samo jednom reakcijom, već istovremeno koristi krvotok, mišiće, znojne žlezde, metabolizam i ponašanje.
Najvažniji princip je ravnoteža između proizvodnje i gubitka toplote. Kada su ta dva procesa približno usklađena, temperatura tela ostaje stabilna. Kada uslovi pređu mogućnosti regulacije, temperatura počinje značajnije da odstupa, što može ugroziti normalno funkcionisanje organizma.
