Posle nekoliko minuta na vetru, lice zna da porumeni kao da je neko prešao toplom rukom preko obraza. To nije samo „reakcija na hladnoću“, već niz sitnih promena u koži i krvnim sudovima koje se pokreću čim se telo nađe između spoljne hladnoće i toplije prostorije.
Rumenilo je najčešće vidljiv znak da se krvni sudovi u koži brzo menjaju u prečniku. Na hladnoći se oni stežu da bi telo sačuvalo toplotu, a kada se osoba vrati u toplije okruženje, sudovi se šire i više krvi stiže blizu površine kože. Zato obrazi, nos i uši često prvi pocrvene. Koža na tim mestima ima dosta sitnih krvnih sudova, pa se promena odmah vidi.
Kako hladnoća menja krvotok u licu
Telo ne tretira lice kao posebnu kategoriju, ali ga praktično ostavlja bez dobrog „filtera“ za nagle promene temperature. Koža na obrazima je tanja nego na mnogim drugim delovima tela, a krvni sudovi su plitko ispod površine. Zbog toga se promene u protoku krvi brzo vide spolja.
Kad se čovek vrati iz hladnoće u grejan prostor, organizam pokušava da vrati ravnotežu. Krvni sudovi se ponovo šire da bi se koža zagrejala, a taj nalet krvi daje onaj prepoznatljiv crvenkast ton. Što je razlika između spoljne i unutrašnje temperature veća, reakcija obično bude izraženija.
Zašto baš obrazi pocrvene prvi
Obrazi imaju dobar protok krvi, ali i delikatniju površinu od, recimo, kože na čelu ili bradi. Zato se rumenilo na licu najpre vidi tamo gde je koža najosetljivija i gde je više sitnih sudova. Nije slučajno ni to što nos često postane crven pre ostatka lica, jer je izložen hladnom vazduhu i vetru bez zaštite.
Još jedan detalj koji se često previđa jeste suvoća vazduha. Zimi je vazduh napolju hladan, a unutra često suv zbog grejanja. Takva kombinacija lako isušuje površinski sloj kože, pa ona postaje osetljivija i crvenilo se uočava brže. Nije svako rumenilo isto, ali upravo ta suvoća ume da pojača utisak da je lice „planulo“ čim se čovek ugrejao.
Kada rumenilo nije samo posledica vremena
Najčešća pretpostavka je da je crvenilo uvek bezazlen znak hladnoće. To često jeste tačno, ali nije jedino objašnjenje. Kod nekih ljudi hladan vazduh pokreće i jaču reakciju kože zbog osetljivosti, rozacee ili proširenih površinskih krvnih sudova. Tada rumenilo traje duže nego što bi se očekivalo i ne povlači se odmah po ulasku unutra.
Razliku pravi i način na koji je lice bilo izloženo vremenu. Ako je vetar jak, koža se hladi brže nego na suvom i mirnom danu, pa je povratna reakcija vidljivija. Isto važi i za nagli prelazak iz ledenog vazduha u pregrejanu prostoriju. Šok za kožu je tada veći.
Toplota iznutra i spolja ne deluju isto
Mnogi misle da lice porumeni samo zato što se „odjednom ugrejalo“. U stvarnosti, telo prvo pokušava da vrati temperaturu kože, a tek onda ukupnu ravnotežu. Zato se rumenilo ponekad pojavi nekoliko minuta posle ulaska u kuću, a ne odmah na vratima. Reakcija kasni dok krvni sudovi ne prestanu da se stežu i ne krenu da propuštaju više krvi ka površini.
Postoji i mala zabluda da crvenilo znači da je lice „dobro zagrejano“ i da je sve u redu. Umeren odgovor kože jeste normalan, ali jako peckanje, svrabež ili otok nisu isti obrazac. Tada više nije reč samo o običnoj reakciji na hladnoću, već o iritaciji ili preosetljivosti kože.
Šta se menja kako starimo
Koža s godinama postaje tanja, a njen zaštitni sloj slabije zadržava vlagu. Zato se kod starijih ljudi često brže vidi crvenilo posle izlaska iz hladnoće, ali i sporije smiruje. To ne znači da je svako rumenilo znak problema, već da koža jednostavno ima manje rezerve da podnese naglu promenu temperature.
Kod osoba koje već imaju osetljivu kožu, rumenilo se može pojavljivati češće i pri blažoj hladnoći. Zanimljivo je da hladno vreme nekad ne izaziva najjaču reakciju baš napolju, već tek po povratku u zatvoren, topao prostor. Tada se vidi prava razlika između spoljne hladnoće i unutrašnjeg zagrevanja.
Ako lice posle izlaska iz hladnoće kratko pocrveni, to je obično znak da je koža samo odgovorila na naglu promenu uslova. Ako se crvenilo stalno vraća, traje dugo ili prati peckanje, treba obratiti pažnju na to šta ga tačno pokreće, jer isti prizor ne znači uvek isti razlog.
