Posle jače kiše, naročito kad se voda dugo zadržava u slivniku ili u kupatilu, počne da se širi ustajao miris, prvi utisak je da je problem u samom odvodu. U praksi, najčešće nije samo jedna stvar u pitanju. Kiša menja pritisak u kanalizacionom sistemu, puni cevi vodom i izbacuje na površinu ono što je ranije ostajalo zarobljeno u naslagama i talogu.
Taj miris se zato često pojavi baš onda kada ljudi pomisle da je odvod „naprasno propustio“. U stvari, voda i vazduh u cevi više ne rade mirno kao pre, pa se gasovi iz kanalizacije lakše vraćaju kroz slivnik, tuš ili lavabo. To je neprijatno, ali je i koristan trag, jer obično govori da je negde poremećena barijera koja inače drži miris podalje od prostora.
Kada kiša poremeti vodeni čep
Najčešći razlog za miris iz odvoda posle kiše jeste vodeni čep u sifonu. To je mala količina vode koja stoji u savijenom delu cevi i sprečava da kanalizacioni gasovi ulaze u prostoriju. Kad je sistem opterećen, voda može da se pomeri, da se delimično povuče ili da se izbaci kroz jači protok, pa zaštita oslabi.
To se posebno primećuje u stanovima i kućama gde se odvod ne koristi redovno. Ako kroz sifon dugo ne prolazi voda, ona ispari, a otvor ostane praktično bez prepreke. Posle kiše, kada se pritisak u mreži promeni, tada taj nedostatak najbrže ispliva na površinu.
Nije zato tačno da miris uvek znači kvar cevi. Ponekad je dovoljno da se vodeni čep jednostavno poremetio. Zvuči banalno, ali je vrlo čest razlog.
Naslage koje kiša lakše pokrene
U odvodu se vremenom skupljaju masnoće, sapunica, sitne čestice zemlje i dlake. Kada padne obilna kiša, kroz kanalizaciju protiče više vode nego obično, pa se deo tih naslaga pokrene i počne da raspada organske ostatke koji mirisu daju onu tešku, ustajalu notu.
Zato se neprijatan miris ne javlja samo zbog spoljašnje kiše, nego i zbog onoga što je već bilo u cevi. Vlaga i jači protok samo ubrzaju proces. U toj kombinaciji miris postaje izraženiji nego tokom suvih dana.
Uobičajena pretpostavka je da spoljašnja kiša „ulazi“ u odvod i sama po sebi smrdi. Češće je suprotno, kiša samo izvuče na videlo problem koji je već postojao u naslagama ili talogu.
Vraćanje vazduha iz kanalizacije
Kad je kanalizaciona mreža pod pritiskom, vazduh traži lakši put napolje. Ako je ventilacija sistema slaba ili zapušena, gasovi se vraćaju kroz najbliži otvor, a to je često upravo odvod u kupatilu, kuhinji ili podnom slivniku. Miris tada može da bude jači posle pljuska nego posle običnog korišćenja vode.
Ovo se češće dešava u starijim zgradama i kućama gde instalacije nisu dobro izbalansirane. Dovoljan je jedan loše izveden spoj, pad cevi koji nije dobar ili zapušen ventilacioni izlaz, pa da se miris povremeno pojavljuje samo u određenim vremenskim uslovima.
Zato sama jačina mirisa nije pouzdan znak koliko je kvar velik. Nekad sitan problem u ventilaciji pravi veći neprijatan efekat nego ozbiljnije, ali stalno prisutno začepljenje.
Kada je problem u spoljašnjoj kanalizaciji
Posle obilne kiše kanalizacioni sistem može da primi više vode nego što je planirano. Ako su odvodi, šahtovi ili ulična mreža već delimično zapušeni, voda sporije otiče, pa se gasovi zadržavaju i pronalaze izlaz kroz kućne odvode. Tada miris nije lokalni kućni problem, nego posledica opterećenja šire mreže.
To se naročito oseća u prizemlju, podrumima i objektima niže kote, gde se voda i vazduh lakše vraćaju. U takvim slučajevima miris se može pojaviti iako je unutrašnji odvod čist, što ume da zavara ljude da traže uzrok samo u kupatilu ili kuhinji.
Ta okolnost je često previđena. Kada se miris javlja samo posle jakih padavina, a nestaje čim se sistem rastereti, problem nije nužno u jednom lošem slivniku, već u načinu na koji ceo sistem podnosi opterećenje.
Sitni znaci koji odaju pravi uzrok
Kratko krkljanje u cevima, sporije oticanje vode ili mehurići u slivniku obično govore da vazduh i voda ne prolaze kako treba. Kad uz to miris izlazi baš posle pljuska, verovatnije je da je u pitanju poremećen sifon, loša ventilacija ili naslaga u cevi, a ne neki „misteriozni“ spoljni miris iz dvorišta.
Druga važna sitnica je mesto odakle miris dolazi. Ako se oseća samo u jednom kupatilu, uzrok je često lokalni. Ako se širi iz više odvoda odjednom, verovatnije je da je problem dublji i vezan za mrežu ili zajednički vod.
Ono što ljudi najčešće previde jeste da miris može da bude povremen baš zato što zavisi od pritiska, temperature i količine vode u sistemu. Nije stalno prisutan, pa deluje bezazleno, ali se isti obrazac lako ponavlja posle svake jače kiše.
Šta vredi proveriti pre nego što se problem vrati
Ako se neprijatan miris pojavljuje samo posle padavina, vredi pogledati da li se voda zadržava u slivniku, da li odvodi otiču usporeno i da li se miris širi iz jednog ili više mesta. To ne rešava sve, ali pomaže da se razdvoji lokalni problem od šireg kvara.
Kada se isti obrazac ponavlja iznova, najčešće je u pitanju nešto što ne prolazi samo od sebe. Tada je bolje pratiti šta se dešava sa oticanjem i sifonima nego navikavati se na miris, jer on obično znači da je sistem već neko vreme pod opterećenjem.
