Kada se majica okači na vešalicu u dnevnoj sobi, često deluje kao da bi trebalo da se osuši brže nego na žici. U praksi bude suprotno. Suvoća kasni. Tkanina ostane vlažna satima, a rukavi i deo ispod pazuha znaju da budu poslednji koji popuštaju. Razlog nije jedan, nego nekoliko sitnih uslova koji zajedno usporavaju isparavanje vode.
Najčešći razlog je slab protok vazduha oko odeće. Na vešalici komad visi slobodno, ali se sama tkanina često preklopi, nabora ili nalegne uz drugi deo istog komada. Tamo gde su slojevi jedan preko drugog, voda izlazi sporije, jer vazduh ne može lako da dođe do vlažne površine. To je mehanički razlog, a ne mana materijala. Ista košulja može da se suši brzo ako je razvučena, a sporo ako visi zbijeno i nepokretno.
U stanu se često zaboravlja da vlaga ne nestaje sama od sebe, već mora da pređe u vazduh. Ako je vazduh već vlažan, on prima manje nove vlage iz odeće. Zato zimi, kada se greje i često suši veš u zatvorenom prostoru, odeća može da ostane mokra duže nego što ljudi očekuju. Nije stvar samo u temperaturi. Topao vazduh pomaže, ali ako je prostor zatvoren i zasićen vlagom, efekat je slabiji nego što se misli.
Zašto vešalica nije isto što i razapeta žica
Na žici se tkanina uglavnom prostire ravnije i ima veću otvorenu površinu prema vazduhu. Na vešalici je odeća okačena u obliku koji je bliži njenom prirodnom kroju, pa se delovi leđa, rukava i ramena često dodiruju ili savijaju. Tu nastaje mala, ali važna razlika. Voda isparava sa spoljne strane, dok unutrašnji slojevi čekaju da se prvo oslobode vlage iz onoga što ih pokriva.
Zato se dešava da se spolja čini da je odeća skoro suva, a unutrašnji delovi ostanu hladni i vlažni na dodir. To naročito važi za deblji pamuk, trenerke i dukserice. Spoljašnja površina brzo izgubi vlagu, ali jezgro tkanine drži vodu duže nego što se vidi na prvi pogled. I tu ljudi najčešće pogreše.
Zatvoren prostor usporava sušenje više nego što se misli
U malim stanovima odeća često visi blizu zida, ormara ili zavesa. Tada vazduh oko nje stoji u mestu. Bez kretanja vazduha, ista parcela vlažnog tekstila stalno predaje vlagu istom, već opterećenom sloju vazduha. Sušenje zato usporava, iako je soba možda topla.
Mnogi misle da je dovoljno pojačati grejanje. To nije cela priča. Grejanje podiže temperaturu, ali ako nema promešavanja vazduha, vlaga ostaje u prostoru i usporava dalje isparavanje. Zato odeća u stanu često sporije suši nego napolju, čak i kada je napolju hladnije, ali je vazduh suv i pokreće ga blaga struja. U tome je caka.
Materijal i debljina odlučuju više nego što izgleda
Pamuk, frotir i debeli pletivi zadržavaju više vode od tanke sintetičke majice. Razlog je u strukturi vlakana i u tome koliko vode tkanina može da upije u samu masu. Kada se odeća okači na vešalicu, deblji materijali zadržavaju vlagu u unutrašnjim slojevima, pa isparavanje ide sporije od spolja ka unutra.
Kod sintetičkih tkanina voda često brže napušta površinu, ali to ne znači da su one uvek najbrže suve. Ako su zgužvane ili zbijene, i one mogu da zadržavaju vlagu u pregibima. Zato isti način sušenja ne daje isti rezultat za košulju, peškir i vuneni džemper. Nije do vešalice, nego do toga šta je na njoj.
Voda se skuplja baš tamo gde je najmanje vidite
Kod košulja i majica najsporije se suše kragna, manžetne, pazuh i deo uz šavove. Ti delovi su deblji, često dvostruki, a nekad i prišiveni slojevi pritisnu jedan drugog. Tu vazduh teže prolazi, pa voda ostaje zarobljena duže nego na ravnom delu leđa ili na prednjem delu bluze.
To je i razlog zašto odeća može da miriše na vlagu i kad izgleda suvo. Miris se obično zadržava u sporije osušenim zonama, naročito ako je prostorija zatvorena i bez dovoljno provetravanja. Nije svaki miris znak buđi, ali jeste znak da su tkanina i vazduh još neko vreme razmenjivali vlagu.
Šta može da ubrza stvar, a šta samo deluje kao pomoć
Otvoren prozor pomaže samo ako vazduh zaista menja smer i izlazi iz prostorije. Blago strujanje, razmak između komada i manje gužve na nosaču obično imaju veći efekat od dodatnog okretanja grejalice. Ako je odeća nagurana jedna uz drugu, ni najbolja temperatura neće napraviti čudo.
Često se pogrešno misli da je glavni problem hladnoća. U stvari, sporije sušenje u stanu najčešće nastaje zbog kombinacije vlage, slabog kretanja vazduha i načina na koji je odeća okačena. Ako se proveri samo jedan od tih faktora, a ostali ostanu isti, rezultat se neće mnogo promeniti. U takvim uslovima i obična vešalica može da postane mesto gde odeća stoji duže nego što bi iko želeo.
