Dlake, dlačice i sitna vlakna često se zadrže na odeći čak i kada je površina naizgled čista. Razlog nije samo u tome što su veoma lagani. Njihovo zadržavanje zavisi od kombinacije statičkog elektriciteta, sitnih neravnina na tkanini i mehaničkog kontakta koji nastaje tokom nošenja i pranja.
Kada se vlakno približi površini odeće, između njega i tkanine mogu nastati dovoljno jake sile da ga zadrže. Kod sintetičkih materijala posebno je važan elektrostatički naboj, dok kod drugih tkanina ulogu imaju tekstura, trenje i način na koji se pojedina vlakna međusobno zapliću.
Statički elektricitet privlači sitna vlakna
Trljanjem različitih materijala može doći do prenosa elektrona sa jedne površine na drugu. Tako nastaje statički elektricitet, odnosno neravnomerna raspodela električnog naboja.
Ako se odeća naelektriše, sitne dlake i vlakna mogu biti privučeni njenom površinom. Efekat je često primetniji kod sintetičkih materijala koji slabije provode električni naboj i mogu ga duže zadržati.
Suvi vazduh dodatno pogoduje ovom fenomenu jer se naboj sporije rasipa. Zato odeća može privlačiti dlačice izraženije tokom hladnog i suvog perioda nego u uslovima povećane vlažnosti.
Tkanina nije potpuno glatka površina
Čak i kada odeća izgleda ravno, njena površina ima veliki broj sitnih vlakana, petlji i nepravilnosti. Dlačica koja dođe u kontakt sa takvom površinom može se zakačiti za pojedine niti.
Vrsta tkanine zato značajno utiče na to koliko će se nešto lako zadržavati. Materijali sa izraženijom teksturom mogu mehanički uhvatiti sitna vlakna, dok glatkije površine obično pružaju manje mesta za njihovo zadržavanje.
Na izgled odeće utiče i dužina samih dlačica. Duže vlakno može imati više tačaka kontakta sa tkaninom, pa se može zadržati i kada je sila privlačenja relativno mala.
Trenje tokom nošenja povećava problem
Odeća stalno dolazi u kontakt sa kožom, kosom, drugim delovima garderobe, nameštajem i površinama oko tela. Svaki takav kontakt može preneti nova vlakna ili izazvati njihovo pomeranje po tkanini.
Trenje istovremeno može povećati električno naelektrisanje. Zbog toga se dlake mogu prvo preneti na odeću, a zatim se dodatno zadržati kada se površine ponovo dodiruju.
Sličan proces odvija se i u mašini za sušenje ili tokom pranja, gde se odeća neprestano pomera i dodiruje. Na taj način se vlakna mogu rasporediti po većem delu površine umesto da ostanu samo na mestu prvog kontakta.
Zašto se neke dlačice skidaju teže od drugih
Nisu sve dlake i čestice iste. Njihova debljina, dužina, oblik i površinska struktura određuju koliko lako mogu da se zakače za tkaninu ili zadrže pomoću električnog naboja.
Način na koji je odeća izrađena takođe pravi razliku. Gustoća tkanja, vrsta vlakana i hrapavost površine određuju koliko prostora postoji za mehaničko zadržavanje sitnih čestica.
Zato jedna dlačica može lako pasti sa glatke košulje, dok se slična čestica na džemperu ili tkanini sa izraženom teksturom može zadržati mnogo duže. Nije presudna samo količina vlakana, već i njihov kontakt sa površinom.
Kako se smanjuje lepljenje dlaka za odeću
Smanjenje statičkog elektriciteta može pomoći, naročito kod sintetičke odeće. Veća vlažnost vazduha, pravilno održavanje materijala i odgovarajući način pranja mogu smanjiti uslove u kojima se naboj lako nakuplja.
Pomaže i uklanjanje dlaka pre nego što se one duboko zadrže u tkanini. Četke, valjci i druga sredstva za čišćenje koriste mehaničko odvajanje, odnosno podizanje vlakana sa površine.
Suština je u tome što se dlake za odeću ne lepe zbog samo jednog razloga. Električni naboj ih može privući, dok trenje i struktura tkanine omogućavaju da se zadrže. Kada se ti efekti spoje, sitna dlačica može ostati na garderobi mnogo duže nego što bismo očekivali.
