Prvo se pojavi zatezanje, pa sitne bele naslage na ivici usne, a onda i pukotina koja peče čim se nasmejete ili izađete na hladan vazduh. Suva usna koja puca tokom zime nije samo neprijatna sitnica, jer se na tankoj koži usana brzo vidi sve što joj smeta. Od vetra do suvog grejanja u stanu.
Najčešći razlog je jednostavan, vazduh je zimi suvlji, i napolju i u zatvorenom prostoru. Usne nemaju lojne žlezde kao ostatak kože, pa se mnogo teže same podmazuju i brže gube vlagu. Kad se tome doda grejanje, koje dodatno isušuje prostor, zaštitni sloj na usnama puca mnogo lakše nego leti. Brzo, bez najave.
Hladan vetar skida zaštitni sloj
Hladnoća sama po sebi ne „stvara” pukotinu, ali pojačava isparavanje vode sa površine kože. Vetar taj proces ubrzava, pa usne ostaju bez tanke barijere koja ih inače čuva od spoljne sredine. Rezultat se vidi odmah.
Zato se ponekad čini da su usne najgore baš posle kratke šetnje, a ne posle celog dana kod kuće. Koža usana je tanka, pa reaguje brzo. To je razlog zašto nekome smeta i pet minuta napolju, dok drugi problem primeti tek posle nekoliko uzastopnih hladnih dana.
Grejanje u stanu pravi tihu štetu
Ljudi često krive samo zimu napolju, a pravi problem nastaje i unutra. Topao vazduh iz radijatora i klima uređaja vuče vlagu iz prostora, pa usne presušuju i kada se osoba jedva zadržava u zatvorenom. To se najviše primeti u večernjim satima.
Ovo je jedan od onih uzroka koje je lako prevideti, jer koža može da izgleda samo malo zategnuto sve dok se ne pojavi ranica. Tada postaje jasno da problem nije „osetljiva usna” sama po sebi, nego kombinacija niske vlažnosti i stalnog gubitka vlage. Sitna razlika, ali presudna.
Navika da se usne ližu pogoršava stvar
Kad usne peckaju, mnogi ih instinktivno poližu jezikom. To kratko donese olakšanje, ali pljuvačka brzo ispari i sa sobom povuče još malo vlage sa površine kože. Zato je usna posle toga često još suvlja nego pre.
Isto važi i za stalno čupkanje suve kože. Čovek misli da skida samo „mrtvu” opnu, a zapravo pravi sitne povrede koje se lako otvaraju pri govoru, jelu ili osmehu. Pukotina onda ne zarasta mirno, nego se stalno iznova otvara. Upravo tu ljudi najčešće pogreše.
Uobičajena pretpostavka koja nije tačna
Mnogi misle da je masna krema dovoljna za svaku suhu usnu. Nije baš tako. Ako se koristi preparat koji samo kratko omekša površinu, ali ne smanjuje gubitak vlage, usna će se brzo vratiti na isto stanje, naročito napolju na vetru.
Druga česta greška je verovanje da je bolja svaka „balzam” formula iz prodavnice. To zavisi od sastava, a neki proizvodi mogu da izazovu peckanje ako već postoji ranica ili ako sadrže mirise i arome koje iritiraju osetljivu kožu. Zato se problem ne rešava samo čestim mazanjem, nego i izborom onoga što koža zaista podnosi.
Kada suva usna nije samo zimska pojava
Ako se usne stalno suše i u toplijem delu godine, uzrok može biti drugačiji od vremena. Tada u obzir dolaze disanje na usta, česta upotreba određenih lekova, navika pušenja ili preparati za usne i zube koji iritiraju kožu. To ne znači da je svaka uporna pukotina znak ozbiljne bolesti, ali znači da zima možda nije jedini krivac.
Ponekad se problem zadržava zato što se usne stalno izlažu istom okidaču, pa nema vremena da se oporave. Ako se navika liženja, vetar i suv vazduh ukrste u istom danu, pukotina postaje gotovo očekivana. I to je najčešće pravi mehanizam, a ne neka misteriozna „slabost” kože.
Šta vredi proveriti pre nego što se problem vraća
Korisno je obratiti pažnju da li se usne pogoršavaju posle boravka napolju, tokom grejanja u stanu ili posle određenog balzama. Taj detalj često otkrije uzrok pre nego što se pojavi veća ranica. Ako je prostor suv, ako se usne često ližu ili ako proizvod pecka, tu je verovatno prvi trag.
Najmanje korisno je čekati da pukotina sama „prođe” dok se svaki dan ponavlja isti uslov. Usne su male, ali veoma osetljive na ritam zime. Kada se taj ritam prekine, obično prestaje i ono peckanje koje deluje bezazleno, a ume da potraje danima.
