Metalna kutija koja je stajala u ostavi uz zid, pa se posle nekoliko nedelja pojavi braonkasta mrlja na ivici, nije nikakva retkost. Vlaga u zatvorenom prostoru ume da pokrene rđu brže nego što ljudi očekuju, naročito kada se kutija često dodiruje, otvara ili odlaže dok je još malo vlažna od pranja. Razlog nije jedan, već nekoliko uslova koji zajedno stvaraju pogodno okruženje za koroziju.
Rđa nastaje kada gvožđe u metalu reaguje sa kiseonikom i vodom. U vlažnoj ostavi na površini se zadržava tanak sloj vlage, ponekad i onda kada se ne vidi golim okom. Tada metal ne stoji „na suvom“, nego stalno upija i otpušta vlagu, pa se oksidacija ubrzava. To je osnovni mehanizam, a ne samo posledica toga što je prostorija „loša“.
Zašto vlaga u ostavi pravi problem
Ostava često nema dobro provetravanje, pa se vlažan vazduh zadržava duže nego u drugim delovima stana. Ako je blizu kuhinje, kupatila ili spoljnog zida, u njoj se lakše skuplja kondenzacija, naročito kada je razlika između temperature vazduha i površine metalne kutije velika.
Zato metalna površina može da postane hladnija od okoline i da na njoj nastanu sitne kapljice vode. To je dovoljno da korozija počne. Nije potrebno da se kutija nakvasi u vodi, dovoljno je da dugo stoji u prostoru sa povišenom vlažnošću.
Kako sama površina kutije utiče na rđu
Nisu sve metalne kutije jednako otporne. Ako je zaštitni sloj tanak, izgreban ili oštećen na ivicama i spojevima, tu voda prvo prodire do metala. Upravo zato se rđa često pojavljuje oko šarki, poklopca, spojeva i mesta gde se kutija često drži rukom.
Sitna oštećenja nekad izgledaju bezazleno, ali menjaju tok korozije. Kada voda i kiseonik dopru do nezaštićenog dela, reakcija se širi ispod premaza, pa se spolja vidi samo mala tačka, a ispod nje već postoji veća površina zahvaćena rđom.
Ako je kutija napravljena od običnog čelika, a ne od materijala otpornijeg na koroziju, reakcija je još brža. Materijal i kvalitet zaštite zato imaju veći uticaj od samog izgleda predmeta.
Uloga pranja, kondenzacije i ostataka sa površine
Mnogi pretpostavljaju da je problem samo u tome što je ostava vlažna. Međutim, jednako važan uzrok može da bude i to što je kutija odložena dok nije potpuno suva. U tankom sloju vode koji ostane posle brisanja ili pranja, posebno ako se zadrži u uglovima, rđa se lakše hvata.
Ostaci soli, hrane ili masnoće mogu da pogoršaju stanje jer zadržavaju vlagu na mestu gde ne bi trebalo da ostane. Čak i sitne nečistoće stvaraju neravnine na površini, pa metal nije jednako zaštićen svuda. Naizgled mala nepravilnost ponekad odluči gde će korozija prvo da krene.
Šta ljudi često pogrešno misle
Uobičajena zabluda je da rđa znači da je kutija „lošeg kvaliteta“ i da će svaka metalna kutija u ostavi završiti isto. To nije tačno. Ishod zavisi od vrste metala, premaza, načina održavanja i uslova u prostoriji. Dve gotovo iste kutije mogu da se ponašaju vrlo različito ako je jedna stajala na suvom i neoštećena, a druga u vlažnijem uglu i sa ogrebotinama.
Druga česta pretpostavka je da je dovoljno obrisati spoljašnjost i problem je rešen. Ako se vlaga zadržava ispod poklopca, u spojevima ili ispod naslaga prašine, korozija može da napreduje i kada je površina na prvi pogled suva. Zato spoljašnji izgled nekad vara.
Kada je rđa samo trag, a kada je znak većeg problema
Površinska rđa može da ostane lokalna i da se zaustavi ako se uslovi promene. Ali ako se pojavljuje ponovo na istom mestu, to obično znači da vlaga i dalje dolazi do metala ili da je zaštitni sloj već ozbiljno narušen.
Kod ostava sa slabom ventilacijom, problem često nije samo u jednoj kutiji. Isti uslovi utiču na više predmeta, pa se rđa pojavljuje i na poklopcima, šarkama, alatu ili konzervama sa oštećenim premazom. Tada je uzrok u prostoru, a ne samo u jednom predmetu.
Ako se metalna kutija stalno hvata rđu u istoj ostavi, vredi proveriti da li prostor previše zadržava vlagu i da li su predmeti odloženi potpuno suvi. To je obično prvi trag da problem nije slučajan, već da nastaje zbog uslova koji se ponavljaju.
