Na zidu ili na karoseriji prvo se obično vidi samo mala smeđa tačka oko šrafa. Deluje bezazleno, kao prljavština koja nije dobro obrisana. Posle nekog vremena ta tačka postane širi prsten. I onda počne ljuštenje.
Tada više nije problem samo ono što se vidi spolja, nego ono što se dešava ispod premaza. Rđav trag oko šrafa nastaje kada metal na tom mestu počne da oksidiše. Oksidacija je hemijska reakcija metala sa vlagom i kiseonikom iz vazduha, a kod gvožđa i čelika rezultat je rđa.
Šraf je posebno osetljivo mesto jer kroz otvor na boji ulaze voda, kondenzacija i so sa puta, pa se korozija često razvija baš iz centra pričvršćivanja. Jedan sasvim običan primer je vijak na ogradi koji je godinama izložen kiši. Tek posle jedne zime oko njega izbije narandžasti krug.
Zašto se trag pojavljuje baš oko šrafa
Šraf nije samo komad metala koji drži dve površine zajedno. On pravi tačku na kojoj se materijal probija, a to znači da zaštitni sloj, ma koliko dobar bio, tu ima slabije mesto.
Ako voda ostane u tim mikropukotinama, korozija počinje na mestu kontakta između šrafa, podloge i boje. Česta zabluda je da rđa nastaje tek kada se metal vidi golim okom. U praksi, proces počinje ranije.
Ispod boje može da se razvija neprimetan sloj oksida, pa spolja izgleda kao da je sve u redu dok se ne pojavi mehurić ili promena boje. To se često dešava na automobilima, metalnim kapijama i spoljnim elementima nameštaja.
Kako rđa širi trag ispod premaza
Kada se korozija jednom pokrene, ona ne ostaje tačno ispod glave šrafa. Rđa zauzima veći volumen od osnovnog metala, pa pritiskom potiskuje boju sa podloge. Zato se oko šrafa pojavljuje ispupčenje, a zatim i sitno ljuštenje premaza.
To je razlog što se mrlja širi u krug, iako je početak bio vrlo mali. Pod bojom se često zadržava i vlaga. Ako je sloj premaza već napukao, voda ulazi dublje i ostaje zarobljena, naročito na mestima koja se sporo suše.
Zato rđav trag ume da napreduje i kada spolja nema vidljive kiše. Dovoljna je rosa, kondenzacija ili voda koja se zadržava posle pranja.
Uloga soli, vlage i lošeg prijanjanja boje
So ubrzava koroziju jer menja način na koji voda provodi električni naboj kroz tanki film vlage na metalu. Zbog toga je trag oko šrafa obično izraženiji na mestima koja zimi dolaze u dodir sa posutom soli ili morskim vazduhom.
U takvim uslovima rđa se širi brže nego na suvom i zaštićenom mestu. Ni boja ne sprečava problem ako ne prijanja dobro. Ako je površina pre farbanja bila masna, prašnjava ili nedovoljno pripremljena, premaz se lakše odvaja od metala.
Tada šraf i njegova neposredna okolina postaju prva tačka kroz koju vlaga ulazi, a ostatak sloja samo prikriva ono što se odvija ispod.
Kada je to samo površinska promena, a kada znak dubljeg problema
Sitna promena boje oko šrafa može da ostane samo na površini ako se brzo zaustavi ulazak vlage. Ali ako se pojave mehurići, hrapava ivica boje ili komadić koji se podiže noktom, korozija je verovatno već zahvatila širi sloj ispod premaza.
U tom trenutku spoljašnji izgled vara, jer je oštećenje veće nego što deluje. Zanimljivo je da trag ne mora da izgleda isto na svim materijalima. Na čeliku se obično vidi narandžasto-smeđa boja, dok na aluminijumu i nekim legurama promene mogu biti bledije ili beličaste.
Zato sama nijansa ne govori sve, ali položaj oko šrafa i ljuštenje boje gotovo uvek ukazuju na isto: voda je pronašla put do metala.
Šta ljudi najčešće pogrešno tumače
Mnogi misle da je rđa samo estetski problem. Nije baš tako. Kada korozija počne ispod boje, ona napada i spojni deo i podlogu oko njega, pa vremenom slabi držanje šrafa i stabilnost cele spojnice.
Na ogradi to znači labav deo, na automobilu širi trag oštećenja, a na uređajima i konstrukcijama može da dovede do ozbiljnijeg slabljenja materijala. Druga česta greška je verovanje da je dovoljno prefarbati mesto preko starog traga.
Ako se uzrok ne ukloni, nova boja samo kratko prikrije problem. Rđa ispod sloja može da nastavi da radi svoj posao. I to tiho, ispod površine, dok se spolja ne pojavi još veći krug nego ranije.
