Boja na predmetu može delovati potpuno stabilno, ali dugotrajno izlaganje suncu pokazuje da njen izgled zavisi od hemije materijala. Neke površine godinama ostaju gotovo nepromenjene, dok druge relativno brzo izgube intenzitet ili dobiju novu nijansu.
Razlog nije samo u tome koliko je sunce jako. Na brzinu promene utiču vrsta pigmenta, materijal podloge, zaštitni premazi, temperatura i prisustvo kiseonika i vlage. Zbog te kombinacije faktora dva predmeta iste boje mogu sasvim različito reagovati kada stoje na istom mestu.
Sunčeva svetlost pokreće promene
Kada predmet dugo stoji na direktnom suncu, promena boje često izgleda kao običan gubitak intenziteta. Međutim, svetlost može da pokrene hemijske reakcije unutar pigmenta ili boje. Zbog toga dve površine iste nijanse, postavljene jedna pored druge, ne moraju posle nekoliko meseci izgledati isto.
Najvažniji deo sunčeve svetlosti u ovom procesu je ultraljubičasto zračenje. Ono nosi dovoljno energije da promeni pojedine hemijske veze u molekulima koji daju boju. Kada se takve promene ponavljaju, pigment ili organska boja postepeno gube sposobnost da apsorbuju i odbijaju svetlost na isti način kao ranije.
Na izgled utiče i ukupna količina svetlosti kojoj je predmet izložen. Površina koja je svakog dana satima okrenuta prema suncu prima mnogo veću dozu zračenja nego deo istog predmeta koji je u senci. Zato izbledela zona često ima jasnu granicu, naročito kod nameštaja, tekstila, automobila i plastičnih predmeta.
Pigment i podloga određuju otpornost
Različiti pigmenti imaju različitu hemijsku stabilnost. Neki veoma dobro podnose svetlost i dugo zadržavaju prvobitnu nijansu, dok su drugi osetljiviji i počinju da se menjaju mnogo ranije. Zato naziv boje, na primer crvena ili plava, sam po sebi ne govori koliko će predmet biti otporan na sunce.
Veliku ulogu ima i materijal u kojem je pigment vezan. Boja za metal, plastiku, drvo ili tekstil može imati potpuno drugačiju formulaciju čak i kada na oko daje gotovo identičnu nijansu. Proizvođači koriste različite smole, veziva, stabilizatore i pigmente kako bi usporili razgradnju izazvanu svetlošću.
Toplota, kiseonik i vlaga ubrzavaju proces
Sunce ne donosi samo zračenje već i zagrevanje površine. Tamni predmeti posebno lako podižu temperaturu jer apsorbuju veliki deo vidljive svetlosti. Viša temperatura može ubrzati hemijske reakcije koje se već odvijaju pod uticajem ultraljubičastog zračenja, pa se promena boje može odvijati brže nego što bi se očekivalo samo na osnovu količine svetlosti.
Kod plastike se može pojaviti još jedan problem. Dugotrajno izlaganje suncu može menjati strukturu samog polimera, zbog čega materijal postaje manje elastičan, površina može izgubiti prvobitni sjaj, a boja može delovati drugačije. Promena nijanse tada nije samo posledica razgradnje pigmenta, već kombinacije promena pigmenta i osnovnog materijala.
Vlažnost, kiseonik i nečistoće sa površine takođe mogu doprineti procesu. Kada svetlost pokrene reakcije sa kiseonikom, mogu nastati reaktivne čestice koje dodatno napadaju pigment ili vezivo. Zbog toga isti predmet može brže menjati izgled u spoljašnjoj sredini nego u suvoj, zatvorenoj prostoriji, čak i kada je količina svetlosti slična.
Brzina promene zavisi i od načina izrade predmeta. Deblji sloj boje može sadržati veću količinu pigmenta, dok veoma tanak premaz može mnogo ranije pokazati promenu. Završni zaštitni sloj može apsorbovati deo ultraljubičastog zračenja ili sprečiti da kiseonik i vlaga lakše dopru do osetljivih komponenti.
Promena nije uvek samo bledenje
Promena boje nije uvek jednostavno izbleđivanje. Neki pigmenti gube intenzitet, dok se drugi hemijski menjaju i počinju da daju drugačiju nijansu. Zato crvena površina može vremenom izgledati ružičasto ili narandžastije, dok neka tamna površina može postati svetlija i sivlja.
Često se prvo primećuje promena na delu koji je najviše osvetljen. Ako je predmet dugo bio na jednom mestu, površina ispod nalepnice, ivice zaklonjene drugim predmetom ili deo okrenut od sunca mogu ostati bliži prvobitnoj boji. Taj kontrast pokazuje koliko je izlaganje svetlosti uticalo na materijal.
Ljudsko oko ne registruje sve promene jednako lako. Promena određene nijanse može postati primetna tek kada se izgubi dovoljno intenziteta, dok se kod drugih boja razlika vidi veoma rano. Zato dva predmeta mogu imati sličan stepen hemijske degradacije, a da čovek kod jednog promenu gotovo ne primećuje.
Kako usporiti promenu boje
Najjednostavnija zaštita je smanjenje direktnog izlaganja suncu. Nadstrešnica, roletna, zavese ili položaj predmeta u delu prostora koji nije direktno osunčan mogu smanjiti ukupnu dozu zračenja. Kod predmeta koji moraju da budu napolju, izbor materijala otpornih na ultraljubičasto zračenje važniji je od same početne nijanse.
Za spoljašnje premaze koriste se formulacije sa pigmentima veće postojanosti i aditivima koji pomažu u zaštiti od UV zračenja. Takvi proizvodi mogu duže zadržati izgled, ali zaštita mora biti prilagođena konkretnoj podlozi. Rešenje koje dobro funkcioniše na drvetu ne mora biti najbolje za plastiku ili metal.
Redovno održavanje može pomoći, ali ne može poništiti hemijsko starenje pigmenta. Uklanjanje naslaga može sprečiti da prljavština dodatno promeni izgled površine, dok zaštitni premazi mogu usporiti prodor svetlosti, kiseonika ili vlage. Agresivno čišćenje, s druge strane, može oštetiti završni sloj i ubrzati propadanje.
Trajnost boje zato treba posmatrati kao rezultat više faktora: vrste pigmenta, veziva, zaštitnog sloja, temperature, vlage i ukupne količine sunčevog zračenja. Nije dovoljno pitati da li je neka boja svetla ili tamna. Mnogo je važnije šta se nalazi ispod i unutar te boje i kako je ceo predmet projektovan da podnese dugotrajno izlaganje spoljašnjim uslovima.
