Iako unutrašnjost frižidera na prvi pogled deluje kao jedinstven prostor u kome bi temperatura trebalo da bude približno ista svuda, u praksi postoje primetne razlike između pojedinih zona. Vazduh se ne zagreva i ne hladi ravnomerno, a raspored polica, fioka, namirnica i otvora kroz koje cirkuliše hladan vazduh utiče na to koliko će neki deo biti hladan.
Zbog toga proizvođači frižidera ne pokušavaju samo da spuste temperaturu cele unutrašnjosti na jednu vrednost. Konstrukcija uređaja je napravljena tako da se hladan vazduh usmerava, meša i vraća kroz sistem hlađenja, dok položaj pojedinih zona određuje kakve će uslove u njima imati hrana. Razumevanje tog principa objašnjava zašto se neke namirnice bolje čuvaju na jednoj polici, a druge u posebnoj fioci.
Odakle frižideru hladan vazduh
Osnovu rada frižidera čini rashladni sistem koji odvodi toplotu iz unutrašnjosti i predaje je spoljašnjem okruženju. Kompresor pokreće rashladno sredstvo kroz zatvoren sistem cevi, a promene pritiska omogućavaju preuzimanje toplote iz vazduha. Ohlađeni vazduh zatim snižava temperaturu namirnica i unutrašnjih površina.
Kod savremenih modela hladan vazduh se dovodi kroz posebno postavljene kanale i otvore. Time se hladnoća raspoređuje kontrolisanije, umesto da se uređaj oslanja samo na prirodno kretanje vazduha. Ventilator, kada postoji, dodatno pomaže cirkulaciju između različitih delova komore.
Važno je i mesto na kome se meri temperatura. Senzor očitava uslove na određenoj poziciji, a elektronika na osnovu tog podatka odlučuje kada će uključiti ili isključiti kompresor. Zato temperatura koju uređaj održava nije nužno ista u svakom uglu.
Zašto nisu sve police jednako hladne
Hladan vazduh je gušći od toplijeg, pa prirodno teži da se spušta, dok se topliji podiže. Zbog toga temperatura može da se razlikuje po visini, naročito u frižiderima bez snažne prinudne cirkulacije.
Položaj isparivača i otvora za dovod vazduha takođe je važan. Deo bliži veoma hladnom vazduhu može biti hladniji od udaljene zone. Police, zidovi i namirnice dodatno usporavaju mešanje vazduha.
Vrata su posebna zona jer su najizloženija spoljašnjem vazduhu. Pri svakom otvaranju hladan vazduh izlazi, a topliji ulazi, pa su pregrade na vratima obično manje pogodne za najkvarljivije namirnice.
Kada je frižider pretrpan, vazduh teže prolazi između pakovanja. Tako razlike između zona mogu postati veće. Zato je, pored podešavanja temperature, važno ostaviti slobodne prolaze za cirkulaciju.
Uloga fioka i posebnih zona
Fioke pri dnu često imaju drugačije uslove od polica iznad njih. Zatvorenija konstrukcija smanjuje direktno strujanje vazduha, a proizvođači ih zato često predviđaju za voće i povrće, uz mogućnost kontrole vlažnosti kod pojedinih modela.
Napredniji frižideri mogu imati posebne zone za meso, ribu ili druge sveže namirnice. Elektronika, protok vazduha i položaj senzora zajedno održavaju uslove koji se razlikuju od ostatka komore.
Takva zona ipak nije potpuno odvojena od ostatka frižidera. Ona koristi isti rashladni sistem, ali njen položaj, protok vazduha i konstrukcija stvaraju drugačije lokalne uslove.
Kako elektronika održava razliku
Savremeni frižider ne hladi neprekidno istim intenzitetom. Senzori prate temperaturu, a elektronika prilagođava rad kompresora, ventilatora i drugih elemenata. Kada temperatura poraste zbog otvaranja vrata ili unošenja toplih namirnica, uređaj može pojačati hlađenje.
Kod modela sa više zona protok vazduha kroz određene kanale može se menjati pomoću klapni, dok ventilator usmerava hladan vazduh tamo gde je potrebno više hlađenja. Tako cela komora ne mora biti na temperaturi najhladnijeg dela.
Razlike nisu potpuno konstantne. Menjaju se tokom rada kompresora, posle otvaranja vrata, tokom odmrzavanja i u zavisnosti od količine hrane. Merenje na jednoj polici zato opisuje samo tu tačku u konkretnom trenutku.
Šta znači raspored temperature za čuvanje hrane
Različite temperature imaju praktičan smisao jer različitim namirnicama ne odgovaraju isti uslovi. Kvarljiva hrana uglavnom zahteva stabilno hladan deo, dok se drugi proizvodi mogu držati u manje hladnim zonama. Pravilno raspoređivanje može pomoći da hrana duže zadrži kvalitet.
Najhladnije mesto nije automatski najbolje za svaku namirnicu. Proizvod osetljiv na prenisku temperaturu može promeniti teksturu ili kvalitet ako dugo stoji uz veoma hladan zid ili otvor za vazduh. Zato treba pratiti preporuke za konkretnu hranu.
Na stabilnost temperature utiče i način korišćenja uređaja. Često otvaranje vrata, unošenje velike količine tople hrane i blokiranje otvora menjaju raspored vazduha. Umereno pun frižider sa slobodnim prolazima lakše održava projektovane uslove.
Frižider održava jednu rashladnu sredinu, ali ne mora da stvara identičnu temperaturu u svakom delu. Položaj rashladnih elemenata, strujanje vazduha, izolacija, senzori i elektronika zajedno stvaraju temperaturne zone. Zato razlike između polica, fioka i vrata nisu greška, već očekivana posledica konstrukcije.
