Savremene mašine za veš kod pojedinih modela mogu same odrediti koliko deterdženta treba uzeti za jedno pranje. Ideja je jednostavna: umesto da korisnik svaki put ručno meri sredstvo, mašina koristi podatke o programu, količini veša i podešavanju sistema kako bi dozirala unapred određenu količinu. Na taj način doziranje postaje deo automatskog ciklusa pranja.
Ipak, automatsko doziranje nije isto što i potpuno samostalno odlučivanje bez ikakvih podešavanja. Korisnik najčešće prvo napuni rezervoar deterdžentom, izabere odgovarajuću vrstu sredstva i unese ili potvrdi određene podatke. Tek tada elektronika može da kontroliše koliko će sredstva biti ubrizgano u konkretnom ciklusu.
Rezervoar i pumpa za doziranje
Kod ovakvih mašina deterdžent se čuva u posebnom rezervoaru, koji može biti integrisan u fioku ili smešten u drugom delu uređaja. Sistem zatim koristi pumpu ili drugi mehanizam za precizno prebacivanje određene količine sredstva iz rezervoara prema bubnju. Korisnik zato ne mora da sipa novu dozu pre svakog pranja.
Količina koja se uzima ne određuje se samo vremenom rada pumpe. Konstrukcija sistema, gustina deterdženta i fabrička kalibracija utiču na stvarnu količinu. Zbog toga proizvođači predviđaju konkretne vrste i koncentracije sredstava koje su kompatibilne sa automatskim doziranjem.
Kako mašina određuje potrebnu količinu
Elektronika može kombinovati više informacija. U zavisnosti od modela, sistem koristi izabrani program, podešavanje za vrstu deterdženta, procenu količine veša ili podatke senzora koji prate opterećenje. Na osnovu toga bira dozu koju će poslati u vodu tokom ciklusa.
Neke mašine prvo mere ili procenjuju količinu veša, a zatim prilagođavaju potrošnju vode i deterdženta. Kod drugih je automatsko doziranje jednostavnije i zasniva se na unapred podešenoj količini za različite programe. Zato nije pravilno pretpostaviti da svaki uređaj koristi isti algoritam.
Važna je i početna kalibracija. Ako korisnik promeni vrstu ili koncentraciju deterdženta, sistem može zahtevati novo podešavanje. Bez toga automatika može dozirati količinu koja nije optimalna za konkretno sredstvo, iako mehanizam sam po sebi radi ispravno.
Šta se dešava tokom pranja
Kada program počne, kontrolna elektronika određuje trenutak u kojem treba ubaciti deterdžent. Sistem tada pokreće doziranje, a voda ga prenosi u unutrašnjost mašine. Na taj način koncentrisano sredstvo iz rezervoara ne mora direktno da bude izloženo istom protoku vode kao kod klasičnog ručnog sipanja.
Precizno doziranje može smanjiti i nepotrebno korišćenje deterdženta. Ako se svaki put sipa mnogo više sredstva nego što je potrebno, deo može ostati u tkanini ili sistemu za ispiranje. Automatski sistem pokušava da količinu približi podešenim uslovima pranja, ali ne može samostalno da proceni svaku moguću zaprljanost veša.
Zbog toga korisnik i dalje bira program prema vrsti tkanine i stepenu zaprljanosti. Automatika pomaže u merenju sredstva, ali ne zamenjuje izbor odgovarajućeg ciklusa. Kod veoma zaprljanog veša može biti potrebno dodatno podešavanje ili drugačiji program, u skladu sa uputstvom uređaja.
Prednosti i ograničenja sistema
Glavna praktična prednost je jednostavnije svakodnevno korišćenje. Kada je rezervoar napunjen, više pranja može proći bez ručnog odmeravanja. To smanjuje mogućnost da korisnik svaki put stavi premalo ili previše deterdženta i može učiniti potrošnju predvidljivijom.
S druge strane, sistem ima dodatne delove koji zahtevaju održavanje. Rezervoar, kanali i pumpa mogu doći u kontakt sa deterdžentom koji vremenom ostavlja ostatke. Zato povremeno čišćenje nije neophodno samo zbog higijene, već i da bi mehanizam nastavio da dozira pravilno.
Postoji i ograničenje u izboru sredstava. Nisu svi deterdženti, omekšivači i koncentrati pogodni za svaki automatski dozator. Pre punjenja treba proveriti oznake proizvođača, jer pogrešno sredstvo može imati neodgovarajuću viskoznost ili sastav za konkretan sistem.
Kada automatsko doziranje ima najviše smisla
Ova funkcija je posebno korisna domaćinstvima koja često peru veš i žele da smanje broj radnji tokom svakog ciklusa. Prednost je veća kada se isti tip deterdženta koristi duže vreme, jer sistem može ostati pravilno podešen. Ako se sredstva često menjaju, potrebno je više pažnje oko podešavanja.
Najvažnije je ipak pravilno koristiti ono što je proizvođač predvideo. Rezervoar treba dopunjavati na vreme, podešavanje treba uskladiti sa deterdžentom, a sistem povremeno očistiti. Kada su ti uslovi ispunjeni, automatsko doziranje pretvara merenje deterdženta u jednostavan deo rada mašine i može doprineti racionalnijoj potrošnji sredstva.
Drugim rečima, mašina ne „zna“ intuitivno koliko je deterdženta potrebno za svaki komad odeće. Ona koristi senzore, podešavanja i unapred definisana pravila kako bi doziranje prilagodila uslovima koje može da izmeri ili koje joj korisnik zada. Upravo kombinacija automatike i pravilnog podešavanja čini ovaj sistem korisnim.
