Kada se telo zagreje, znoj se pojavljuje na površini kože kao deo prirodnog sistema za regulaciju telesne temperature. Samo prisustvo tečnosti na koži ne hladi telo značajno. Glavni efekat nastaje kada znoj počne da isparava, jer za prelazak vode iz tečnog u gasovito stanje potrebna je energija. Ta energija se uzima sa površine kože, pa se ona hladi. Ovaj proces je važan deo termoregulacija tela, jer koža tada može efikasnije da predaje toplotu okolini.
Kako znoj dospeva na površinu kože
Znoj stvaraju znojne žlezde, koje se nalaze u koži i povezane su sa nervnim sistemom. Kada temperatura tela poraste, aktiviraju se mehanizmi koji povećavaju lučenje znoja. Tečnost zatim izlazi kroz sitne kanale i dospeva na površinu kože. Kada se ovaj proces posmatra kao celina, koža predstavlja mesto na kojem se odvija razmena toplote, dok znoj obezbeđuje vodu potrebnu za isparavanje.
Znoj je uglavnom voda, ali sadrži i manje količine elektrolita i drugih rastvorenih materija. Kada se rasporedi po koži, formira veoma tanak sloj tečnosti.
Njegova uloga postaje važna tek kada deo te vode pređe u vazduh u obliku vodene pare. Brzina kojom znoj isparava zavisi od uslova u okolini.
Temperatura vazduha, njegova vlažnost, strujanje vazduha i količina kože koja je izložena okolini utiču na to koliko brzo voda napušta površinu tela.
Zašto isparavanje uzima toplotu
Molekuli vode u tečnom stanju stalno se kreću, ali nemaju svi istu energiju. Oni sa dovoljno energije mogu napustiti površinu tečnosti i preći u gasovito stanje. Za taj prelazak potrebna je energija koja se naziva latentna toplota isparavanja. Efekat je zato posledica fizičkog procesa, a ne posebnog svojstva samog znoja koje bi hladilo kožu bez gubitka vode.
Kada znoj isparava sa kože, deo potrebne energije dolazi iz toplote kože i krvi koja kroz nju protiče. Zbog toga se smanjuje količina toplotne energije na površini tela. Rezultat je niža temperatura kože i lakše odavanje toplote u datim uslovima.
Zašto vlažan vazduh otežava hlađenje
U vazduhu se već nalazi određena količina vodene pare. Kada je relativna vlažnost visoka, vazduh je bliži stanju u kojem može da primi manje dodatne vodene pare. Znoj tada sporije isparava sa kože.
Zbog toga visoka temperatura i visoka vlažnost mogu biti posebno neprijatna kombinacija. Telo može nastaviti da proizvodi znoj, ali on sporije prelazi u vazduh, pa je efekat hlađenja slabiji.
Koža zato može ostati mokra bez proporcionalnog smanjenja telesne toplote. Kada je vazduh suv, isparavanje je obično efikasnije.
Ipak, stvarni efekat zavisi i od temperature, strujanja vazduha, odeće i intenziteta fizičke aktivnosti. Znoj sam po sebi nije dovoljan pokazatelj koliko se telo zaista hladi.
Kako vetar menja osećaj hlađenja
Strujanje vazduha može ubrzati uklanjanje vlažnog vazduha neposredno iznad kože. Na njegovo mesto dolazi vazduh koji može prihvatiti novu količinu vodene pare, pa se isparavanje znoja ubrzava.
Zbog toga ventilator ili prirodan vetar mogu stvoriti izražen osećaj hlađenja. Vazduh ne mora biti hladniji od kože da bi imao ovaj efekat. Njegovo kretanje prvenstveno pomaže da voda sa površine tela brže isparava.
Isti princip objašnjava zašto se znoj može brže osušiti kada se osoba kreće ili kada je odeća lagana i prozračna. Veće strujanje vazduha menja uslove neposredno uz kožu i olakšava prelazak vode u paru.
Kako telo sprečava pregrevanje
Znojenje je samo jedan deo termoregulacije. Krvni sudovi u koži mogu da se prošire i tako omoguće da više toplote iz unutrašnjosti tela stigne do površine. Kada je spoljašnja temperatura povoljna, telo tada može lakše da odaje toplotu okolini.
Efikasnost znojenja zavisi od toga koliko vode telo ima na raspolaganju i koliko brzo ona može da ispari. Pri velikom gubitku tečnosti smanjuje se količina dostupne vode, pa telo teže održava ravnotežu. Zato nadoknada tečnosti postaje važna tokom dužeg boravka na vrućini ili fizičkog napora. Ako voda ne može dovoljno brzo da napusti površinu kože, deo energije potreban za isparavanje ne može se efikasno odvesti iz tela. Kada je isparavanje usporeno, koža ostaje toplija i telo teže reguliše temperaturu.
