Kada zimi dodirnete metalnu ogradu i drvenu površinu koje su bile napolju u istim uslovima, metal će vam gotovo uvek delovati mnogo hladnije. Pri tome njihova stvarna temperatura može biti veoma slična. Razlog je u tome što čovek ne oseća samo temperaturu predmeta, već i brzinu kojom predmet preuzima toplotu sa kože.
Metal taj proces omogućava mnogo efikasnije nego drvo, pa se toplota iz ruke brže odvodi.
Metal brže odvodi toplotu iz ruke
Ljudska koža je toplija od zimske metalne ograde, pa prilikom dodira toplota prelazi iz ruke u materijal. Metal je dobar provodnik toplote i brzo prenosi energiju sa mesta dodira prema ostatku predmeta. To je naročito primetno kada se metal dodirne golom rukom, jer je razmena toplote tada direktna.
Drvo je lošiji provodnik. Kada ga dodirnete, toplota se iz kože sporije širi kroz materijal, pa površinski sloj drveta brže poprimi temperaturu blisku vašoj koži. Zbog toga gubitak toplote deluje slabije.
Osećaj hladnoće zato zavisi od brzine prenosa toplote, a ne samo od temperature koju bi pokazao termometar. Što se toplota brže odvodi iz kože, osećaj hlađenja je izraženiji. Ovaj proces poznat je kao provođenje toplote i predstavlja osnovni razlog zbog kojeg različiti materijali stvaraju različit osećaj pri dodiru.
Šta se događa na mestu dodira
Kada prislonite šaku na metal, nastaje jači tok toplote između kože i površine. Metal energiju brzo odvodi dalje od tačke dodira, zbog čega se temperatura kože na tom mestu brže smanjuje.
Kod drveta je tok toplote sporiji. Površina se od ruke zagreva, ali se toplota kroz materijal širi mnogo sporije, pa koža ne gubi energiju istom brzinom. Zato drvo često deluje prijatnije i toplije. Zato se razlika najlakše uočava pri kratkom dodiru, kada se koža brzo prilagođava temperaturi površine.
Sličan primer možete primetiti i u kući. Metalna kvaka može delovati hladnije od drvenih vrata čak i kada su oba predmeta satima bila u istoj prostoriji i imaju približno istu temperaturu. Zato se na metalnoj ogradi hladnoća registruje naglo, dok drvena površina deluje manje neprijatno iako se nalazi na istom zimskom vazduhu.
Vetar, vlaga i sunce menjaju uslove
Na otvorenom dodatni uticaj ima vetar. Strujanje vazduha ubrzava gubitak toplote sa kože, pa dodir hladne metalne ograde može biti još neprijatniji kada je vreme vetrovito.
Vlaga takođe utiče na osećaj. Mokra koža gubi toplotu brže nego suva, zbog čega metalna površina posle kiše ili magle može delovati posebno hladno. Osnovna razlika između metala i drveta ipak ostaje ista. U takvim uslovima neprijatan osećaj može biti veoma snažan, iako bi merenje temperature pokazalo samo malu ili nikakvu razliku između površina.
Sunčevo zračenje može promeniti stvarnu temperaturu materijala. Metalna ograda na direktnom zimskom suncu može biti toplija od drveta koje je u senci, pa tada uslovi više nisu jednaki. U realnim uslovima, razlika može biti još izraženija kada je ograda izložena vetru, jer se toplota sa kože istovremeno odvodi i vazduhom.
Zato poređenje ima smisla kada su obe površine približno jednako dugo bile izložene istom vremenu. Tek tada se jasno vidi koliko na osećaj utiče sama toplotna provodljivost materijala.
Zašto termometar može pokazati drugačiju sliku
Termometar meri temperaturu površine, dok ljudska ruka reaguje na razmenu toplote. Zbog toga dodir nije pouzdan način da zaključite koji je predmet objektivno hladniji.
Ako su metal i drvo dovoljno dugo bili u istom okruženju, njihove temperature mogu biti vrlo bliske. Ipak, metal će brže povući toplotu iz kože i zato ostaviti utisak mnogo hladnijeg predmeta. Sam predmet zato nije nužno hladniji; samo mnogo brže odvodi energiju koju koža predaje.
Praktično pravilo je jednostavno: metalna ograda ne mora biti hladnija od drveta da bi se tako osećala. Njena veća toplotna provodljivost samo omogućava brži prenos energije sa ruke na materijal. Upravo zato čovekov osećaj može biti dobar primer razlike između fizičke temperature i subjektivnog doživljaja toplote i hladnoće.
