Kad iz frižidera izvadite hladnu flašu, za nekoliko sekundi na njenoj površini krenu sitne kapljice. Nije u pitanju curenje iz boce, niti je plastika ili staklo odjednom počelo da se „znoji“. To je vlaga iz vazduha koja se pretvara u vodu na hladnoj površini. I zato se flaša orošava odmah, čim dođe u dodir sa toplijim vazduhom u prostoriji.
To se najčešće primećuje leti, kada je vazduh u stanu ili kuhinji topao i vlažan. Tada je razlika između temperature flaše i vazduha dovoljno velika da se vodena para iz vazduha brzo hvata za spoljašnjost boce. Kapljice se zato pojave skoro istog trena, često pre nego što flašu uopšte spustite na sto. Samo to je dovoljno.
Šta se zapravo dešava na površini flaše
U vazduhu uvek ima vodene pare, čak i kada je prostorija naizgled suva. Topao vazduh može da zadrži više vlage od hladnog, pa kada naiđe na veoma hladnu površinu, deo te vlage više ne ostaje u gasovitom stanju. Prelazi u tečne kapljice.
Zbog toga se na hladnoj flaši ne pojavljuje „voda iznutra“, već kondenzacija spolja. Površina boce postaje najhladnije mesto u blizini, pa se para prvo hvata baš tamo. Što je flaša hladnija, to je orošavanje brže i izraženije. Tu nema nikakve misterije.
Zašto je leti to mnogo upadljivije
Leti je vazduh često vlažniji, naročito posle kiše, u kuhinji tokom kuvanja ili u prostorijama bez dobre ventilacije. Kada je u vazduhu više vlage, ima i više materijala koji može da pređe u kapljice na hladnoj flaši. Zato ista flaša zimi može da se oroši slabije, a leti gotovo trenutno.
Mnogi pomisle da je razlog samo „velika hladnoća“ iz frižidera. To nije cela priča. Hladnoća je uslov. Pravi razlog je razlika između temperature flaše i temperature vazduha, uz količinu vlage koju vazduh nosi. Bez dovoljno vlage, nema ni toliko vidljivog orošavanja. Jednostavno je.
Zašto je staklo često još uočljivije od plastike
Staklene flaše se obično hlade ravnomernije i duže zadržavaju nisku temperaturu, pa kondenzacija na njima zna da traje duže. Osim toga, prozirno staklo i sitne kapljice na njemu bolje se vide, pa čoveku deluje da se orošava više nego plastična ambalaža.
Plastika se ponekad brže zagreje na dodir, naročito ako je tanja, pa se kapljice kraće zadržavaju. Ipak, i na plastici se proces dešava isto. Razlika je uglavnom u izgledu i u tome koliko dugo površina ostaje dovoljno hladna da zadrži vlagu. Zato utisak često vara.
Zabluda da flaša „vuče“ vlagu iznutra
Česta je pretpostavka da hladna flaša sama proizvodi vodu ili da iz nje nešto „izlazi“ kroz zidove. To nije tačno. Kod zatvorene flaše, naročito staklene, vlaga na spoljašnjoj strani dolazi iz vazduha oko nje, ne iz sadržaja u flaši.
Još jedna greška je mišljenje da je orošavanje znak lošeg frižidera. U većini slučajeva frižider radi normalno, a kondenzacija je samo posledica obične fizike. Ako se voda skuplja i na drugim hladnim predmetima, kao što su čaše, metalne posude ili limenke, razlog je isti. Nije kvar.
Kada je orošavanje jače nego što se očekuje
Ako se flaša brzo orošava i kapljice se slivaju niz nju, prostorija je verovatno topla i vlažna. To se posebno vidi kada je u kuhinji kuvano, kada se pere posuđe ili kada klima ne odvlažuje vazduh dovoljno. U takvim uslovima kondenzacija se formira skoro trenutno.
Zanimljiv detalj koji mnogi ne primete jeste da se orošavanje često pojača i na delu flaše koji držite rukom. Dlan dodatno zagreva površinu, ali i unosi malu razliku u temperaturi duž boce, pa se kapljice nekad skupljaju neujednačeno. Zato ista flaša može da bude orošena više pri dnu nego pri vrhu, ili obrnuto, zavisno od načina držanja. Sitnica, ali radi.
Šta možete da proverite kod kuće
Ako želite da vidite zašto se to dešava, dovoljno je da uporedite dve čaše ili dve flaše, jednu iz frižidera i jednu sobne temperature. Na hladnoj će se kapljice pojaviti prve. Nije potrebna nikakva posebna oprema, samo malo strpljenja i pažnja na razliku između hladne površine i vlažnog vazduha.
Ako se orošavanje dešava preterano često, rešenje nije u „popravljanju“ flaše, nego u uslovima u prostoriji. Manje vlage u vazduhu znači i manje kapljica na hladnim predmetima. A to se vidi već na prvom gutljaju, čim uzmete hladnu bočicu iz frižidera.
