Kad voda u šerpi počne da krčka, iznad nje se često vidi beli oblačić. Deluje kao da je sama para bela, gotovo opipljiva, pa mnogi pomisle da je to jednostavno vodena para koja izlazi iz lonca. Međutim, ono što oko vidi nije potpuno isto što i ono što stvarno izlazi iz vrele vode.
Vodena para je gas i kao takva je nevidljiva. Tek kada se pomeša sa hladnijim vazduhom iznad šerpe, ona se hladi i pretvara u veoma sitne kapljice vode. Upravo te kapljice rasipaju svetlost i zato oblak izgleda belo. Drugim rečima, ono što vidimo nije para u čistom obliku, nego mala magla nastala od kondenzovane vode.
Šta zapravo izlazi iz ključale vode
Kada voda dobije dovoljno toplote, njeni molekuli se kreću brže i deo njih prelazi iz tečnog stanja u gasovito. To je isparavanje, a pri jakom zagrevanju i ključanju taj proces ide brzo. Gas koji nastaje u tom trenutku zove se vodena para.
Ona sama po sebi nema boju. Zato, dok je voda vrlo vruća i dok je vazduh oko nje takođe topao i vlažan, pare često uopšte nema na vidiku. Čovek lako zaključi da je nema, iako je zapravo tu. To je česta zabluda.
Zašto se oblak vidi tek malo iznad šerpe
Iznad šerpe je vazduh obično hladniji nego neposredno uz površinu vode. Kada se vruća vodena para podigne, ona se brzo meša sa tim hladnijim vazduhom i deo se pretvara u mikroskopski sitne kapljice. Te kapljice su dovoljno brojne da razbijaju svetlost iz okoline i stvaraju vidljiv beli trag.
Zato se oblak obično vidi nekoliko centimetara ili desetina centimetara iznad ivice posude, a ne tačno na mestu gde voda vri. U samom dodiru sa vodom para je još previše topla i previše razređena da bi bila uočljiva. Vidljivost nastaje tek kada dođe do naglog hlađenja.
Kada se para ne vidi, iako je ima
Na toplom, vlažnom vazduhu iznad šerpe beli oblak može biti slab ili potpuno izostati. To se dešava zato što se para teže kondenzuje kad je i okolni vazduh topao. Slično je i u kupatilu posle duge tople kupke, gde je vazduh već zasićen vlagom pa se sve manje vidljivih kapljica stvara u samom prostoru.
Ima i još jedna zanimljiva stvar. Ljudi često kažu da „para nestaje“, a zapravo se samo više ne vidi. Ako se vodena para dovoljno razredi u vazduhu, ona i dalje postoji, ali je oko više ne registruje kao oblak.
Zašto se pojavljuje baš beli trag
Beli izgled nema veze sa bojom vode ili sa tim da je para „gušća“ u vizuelnom smislu. Boja nastaje zato što male kapljice rasipaju svetlost na više strana. Kada je kapljica mnogo, njihov zbir daje beličast, mlečan izgled.
Isti princip se vidi i u prirodi. Jutarnja magla, oblak iz usta tokom hladnog jutra i para iz kuhinje imaju zajedničku osobinu, a to je da su sačinjeni od veoma sitnih kapljica vode koje lebde u vazduhu. Razlika je samo u mestu i uslovima pod kojima nastaju.
Šta određuje koliko će oblak biti gust
Na koliko će se para videti utiču temperatura vode, temperatura vazduha, vlažnost prostorije i jačina strujanja vazduha. Što je vazduh hladniji, kondenzacija je brža i oblak je izraženiji. Ako je prostorija već topla i vlažna, vidljivog belog traga može biti manje.
Tu se često krije detalj koji ljudi ne primete odmah, a to je da vidljivost nema mnogo veze sa količinom same pare koja izlazi. Ponekad je ima mnogo, ali je skoro nevidljiva, dok se u drugom slučaju vidi manji oblak jer se kondenzacija odvija u hladnijem sloju vazduha tik iznad šerpe.
Kada se sledeći put pojavi beli oblak iznad lonca, on zapravo govori da su se voda i vazduh sreli na granici toplog i hladnog. Upravo tu nastaje prizor koji oko vidi, a ne u samoj vodi.
