Kada se posle toplog tuširanja vrata kupatila otvore, a ogledalo prekrije tanak beli veo, gotovo svako zna taj prizor. Na staklu se ništa nije pokvarilo. Ali lice odjednom postaje nejasno, kao da je neko preko njega povukao mlečnu foliju. To zamagljivanje ogledala posle tuširanja nema veze sa prljavštinom, nego sa vodom u vazduhu.
U kupatilu je tada obično mnogo toplije nego pre ulaska pod tuš. Vruća voda isparava, pa vazduh u prostoriji može da primi više vodene pare nego što može kad se ohladi. Čim ta para dotakne hladniju površinu, kao što je ogledalo, pretvara se u sitne kapljice. Upravo te kapljice rasipaju svetlost. Zato slika postaje mutna.
Kako nastaje magla na staklu
Suština je jednostavna: ogledalo ne menja boju, već se na njegovoj površini pojavljuje sloj sitnih kapljica. Svaka kapljica ponaša se kao mala sočiva koja lome svetlost na sve strane. Zbog toga više nema oštre refleksije, nego neujednačen, zamućen odsjaj.
To se dešava i na naočarima kad se uđe iz hladnog u toplo, ili na čaši ledene vode koja spolja brzo ovlaži. Razlika je samo u veličini površine i brzini kojom se kapljice skupljaju. Kod ogledala je efekat posebno upadljiv. Staklo je ravno i služi da jasno prikaže odraz.
Zašto baš posle tuširanja
Tuš pravi gotovo idealne uslove za ovu pojavu. Voda je topla, prostor je često zatvoren, a para nema gde brzo da ode. Ako kupatilo nema dobru ventilaciju, vlažnost vazduha raste veoma brzo, pa je dovoljno samo nekoliko minuta da se ogledalo zamagli.
Tu postoji važan detalj koji se lako previđa. Nije presudno samo koliko je vazduh vlažan, već i to koliko je ogledalo hladno. Ako je staklo bilo na niskoj temperaturi, na njemu će se para lakše kondenzovati. Zato se isto tuširanje nekad završi potpuno bistrim ogledalom, a nekad ogledalom kroz koje se jedva vidi lice.
Vlažnost, temperatura i tačka rose
Meteorolozi i fizičari za ovu pojavu koriste izraz tačka rose. To je temperatura na kojoj vazduh više ne može da zadrži svu paru u gasovitom obliku, pa ona prelazi u tečnost. U kupatilu posle tuširanja taj trenutak nastupa brzo, naročito kad su zidovi i staklo hladniji od vazduha.
Primer iz svakodnevice je sasvim običan. Ako leti iznesete hladnu bocu vode na sto, spolja će se odmah pojaviti kapljice. Isto se, samo manje vidljivo, dešava i u kupatilu, gde ogledalo postaje hladna površina na kojoj para lako prelazi u sitne kapljice.
Zašto nije svako zamagljenje isto
Neka ogledala se zamagle tanko i ravnomerno, a neka dobiju velike kapljice koje se slivaju niz staklo. Razlika zavisi od toga koliko je površina glatka, koliko je vazduh zasićen vlagom i kolika je razlika u temperaturi između stakla i prostorije. Zato će ogledalo u manjem kupatilu, bez prozora, često biti mutnije nego ono u prostoriji koja se brže provetrava.
Postoji i česta zabluda da je zamagljeno ogledalo znak lošeg kvaliteta stakla. Nije. To je fizička reakcija na vodenu paru, a isto bi se dogodilo i sa skupljim i sa jeftinijim ogledalom, samo možda u različitom intenzitetu zbog vrste premaza ili položaja u kupatilu.
Šta sve utiče na to koliko će ogledalo ostati mutno
Na trajanje zamagljenja utiču dužina tuširanja, temperatura vode, veličina prostorije i to da li vazduh ima izlaz. Ako je tuš kratak i mlaz mlak, para će biti manja i ogledalo će se brže razbistriti. Ako se koristi veoma topla voda u malom kupatilu, mutan sloj može da potraje i dok se voda već odavno ispraznila iz bojlera.
Zanimljivo je da ogledalo ne mora da bude hladno na dodir da bi se zamaglilo. Dovoljno je da bude malo hladnije od vazduha zasićenog parom. To znači da je granica između bistrog i zamagljenog pogleda često veoma mala, pa zato ista prostorija može jednog jutra izgledati sasvim normalno, a drugog gotovo nepraktično za korišćenje.
Kad se razume taj odnos toplote i vlage, prizor više ne deluje misteriozno. Ogledalo samo pokazuje koliko je vazduh u kupatilu brzo promenio stanje, a to je korisna mala lekcija fizike koja se vidi baš svaki put posle tuširanja.
