Oblak može izgledati kao tanka izmaglica, široka bela masa, visoka kula ili sloj koji prekriva gotovo celo nebo. Njegov oblik nije slučajan, već nastaje iz odnosa temperature, vlage, kretanja vazduha i uslova u atmosferi. Pošto se ti uslovi stalno menjaju i razlikuju od jednog mesta do drugog, oblaci retko imaju potpuno isti izgled, čak i kada pripadaju istoj vrsti.
Kako od vodene pare nastaje oblak
Vazduh u atmosferi sadrži određenu količinu vodene pare. Kada se vazduh podigne i ohladi dovoljno da dostigne uslove za kondenzaciju, deo vodene pare prelazi u sitne kapljice vode ili ledene čestice. One ostaju suspendovane u vazduhu i zajedno formiraju oblak.
Za nastanak oblaka zato nije dovoljna samo vlaga. Potrebno je i hlađenje vazduha, a do njega može doći na različite načine. Vazduh se često hladi dok se podiže, ali ga mogu podizati reljef, zagrevanje tla ili susret različitih vazdušnih masa.
Količina dostupne vlage utiče na gustinu i razvijenost oblaka. Kada je vazduh veoma vlažan, može nastati mnogo kapljica ili ledenih čestica. Njihov raspored i količina zatim utiču na to koliko će oblak biti kompaktan i koliko će svetlosti propuštati.
Uzlazna strujanja oblikuju oblak
Jedan od važnih faktora je vertikalno kretanje vazduha. Kada se vlažan vazduh brzo podiže, hlađenje može biti intenzivnije, a kondenzacija izraženija. Oblak tada može da raste u visinu i dobije izraženije, zaobljene ili kupaste delove.
Ako je vazduh stabilniji i podizanje sporije, razvoj može biti više horizontalan. Tada nastaju slojeviti oblaci koji se šire preko većeg područja. Na njihov izgled utiče i to koliko se vazduh meša sa okolnim, suvlјim slojevima.
Uzlazna strujanja nisu jednaka u svakom delu oblaka. Jedan njegov deo može intenzivnije da raste, dok se drugi istovremeno smanjuje zbog isparavanja. Zato oblak može imati neravne ivice i promene oblika koje se razvijaju iz minuta u minut.
Kada su uzlazna strujanja snažna i vazduh sadrži dovoljno vlage, vertikalni razvoj može postati veoma izražen. Takvi oblaci mogu dobiti visoke, široke vrhove i znatno složeniju strukturu od tankih slojevitih oblaka.
Vetar stalno menja izgled oblaka
Vetar pomera vazduh u različitim pravcima i može da rastegne, nagne ili deformiše oblak. Na različitim visinama vetar ne mora imati istu brzinu ni smer, pa gornji i donji delovi oblaka mogu biti nošeni različitim strujanjima.
Takvo smicanje vetra može izdužiti oblak ili mu promeniti oblik. Istovremeno, deo oblaka koji ulazi u suvlji vazduh može početi da isparava, dok se na drugoj strani stvaraju nove kapljice. Zbog toga oblak nije čvrsto telo koje samo putuje kroz nebo.
Njegov oblik predstavlja trenutni rezultat stalnog nastajanja i nestajanja čestica. Dok se jedan deo oblaka razvija, drugi može slabiti, pa se granice oblaka neprekidno pomeraju.
Temperatura i visina menjaju strukturu oblaka
Sa porastom visine temperatura se uglavnom menja, a zajedno sa njom menjaju se i uslovi za postojanje vode u tečnom ili čvrstom obliku. U višim, hladnijim delovima oblaka mogu biti prisutni ledeni kristali, dok se u toplijim delovima nalaze sitne kapljice vode. Promena temperature utiče i na gustinu vazduha i njegovo kretanje. Razlike između toplijih i hladnijih delova mogu stvarati nove struje koje menjaju unutrašnju strukturu oblaka. Zato isti oblak može tokom svog razvoja preći iz jednog prepoznatljivog oblika u drugi.
Visina na kojoj se oblak formira takođe utiče na njegov izgled. Oblaci koji nastaju blizu tla imaju drugačije uslove od onih na velikim visinama, gde su temperatura, vlažnost i sastav vazduha drugačiji.
Zašto nijedan oblak nije potpuno isti
Čak i kada dva oblaka nastanu u približno istim uslovima, ne postoji potpuno identičan raspored temperature, vlage i vazdušnih strujanja. Male razlike mogu promeniti brzinu rasta pojedinih delova i način na koji se oblak meša sa okolinom.
Na oblik utiču i lokalni faktori poput reljefa, zagrevanja površine i kretanja vazduha iznad različitih područja. Zato se oblak iznad ravnice može razvijati drugačije od oblaka koji nastaje iznad brda, čak i kada su širi meteorološki uslovi slični.
Oblak je zato promenljiva struktura, a ne unapred definisana figura. Njegov izgled u jednom trenutku predstavlja samo kratki zapis atmosferskih procesa koji se neprestano odvijaju.
Upravo kombinacija velikog broja promenljivih čini da svaki oblak ima sopstveni oblik i da se on može promeniti već nekoliko minuta kasnije.
