Na prvi jači nalet vetra oči često počnu da peku, a suze krenu same od sebe. Nema tu mnogo misterije. Dok stojite napolju, pokušavate da ne trepćete previše i da vam kapci ne pobegnu ka licu. To je jedan od onih refleksa koje telo pokrene pre nego što čovek stigne da razmisli šta ga je tačno iznerviralo.
Suze na vetru nisu znak slabosti očiju, nego pokušaj da se njihova površina zaštiti od isušivanja i sitnih čestica. Vetar ubrzava isparavanje suznog filma, tankog sloja koji stalno prekriva rožnjaču i spojnicu, pa se oko brže osuši nego što bi inače. Kad površina oka počne da trpi, nervi na rožnjači šalju signal da treba pojačati lučenje suza. Zato suzenje često deluje kao preterana reakcija, iako je zapravo brza popravka.
Suzni film ne voli strujanje vazduha
Oko nije „suvo“ ili „mokro“ samo u grubom smislu. Na njemu stalno stoji vrlo tanak zaštitni sloj, sastavljen od vode, masnih komponenti i belančevina. Taj sloj ne služi samo da ovlaži oko, nego i da ga učini glatkim za treptanje i otpornim na prašinu.
Kad vetar duva preko lica, on odnosi deo tog sloja brže nego što se on obnavlja između dva treptaja. Tada oko počinje da šalje alarm. Kratko i jasno. Mehanizam je jednostavan: što je više isparavanja, to je suzni film nestabilniji, pa telo odgovara pojačanim suzenjem. Nije isto kao kad čovek plače od emocija, jer tada suze potiču iz drugog neurološkog sistema, ali rezultat na prvi pogled izgleda isto.
Zašto baš oči, a ne koža oko njih
Koža na licu može da se izbori sa hladnim vazduhom donekle sama, ali površina oka ne sme da ostane nezaštićena ni kratko vreme. Rožnjača je bez krvnih sudova i veoma osetljiva, pa mnogo brže reaguje na isušivanje nego većina drugih tkiva. Zato je oko mnogo „glasnije“ kad mu nešto smeta.
Još jedan detalj koji ljudi obično ne primete jeste da vetar često pojačava i treptanje, ali ne dovoljno da nadoknadi gubitak vlage. Kapci rade više, ali ako je vazduh suv i jak, to i dalje ne pomaže u potpunosti. Tek tada telo pojačava lučenje suza iz suznih žlezda. I to odmah.
Hladnoća i prašina pojačavaju isti odgovor
Vetru se često pridruži i hladno vreme. To dodatno sužava krvne sudove i menja osećaj na površini oka, pa peckanje postaje izraženije. U praksi, nije presudan samo vetar, nego kombinacija vetra, niske temperature i suvog vazduha.
Sitne čestice takođe imaju svoju ulogu. Prašina, polen i pesak mogu da iritiraju spoljni sloj oka, pa telo reaguje kao da treba da „ispere“ problem. Suze tada rade kao prirodno ispiranje. Zato suzenje na ulici, uz vetrovit dan, ne mora da znači da je samo strujanje vazduha krivac.
Kada je suzenje od odbrane, a kada od smetnje
Postoji jedna česta zabluda: ljudi misle da oko suzi zato što je previše vlažno. U stvarnosti, upravo suprotno, često suzi zato što je površina oka previše suva ili nadražena. Telo ne proizvodi suze zato što mu je dosadno, nego zato što pokušava da popravi ravnotežu.
Ipak, nije svako suzenje isto. Ako se oči suze i bez vetra, posebno u zatvorenom prostoru, uz crvenilo, svrab ili osećaj peska u oku, uzrok može biti drugačiji. To može da bude alergija, problem sa kapcima ili poremećaj kvaliteta suznog filma, kod koga oko proizvodi dovoljno tečnosti, ali ona prebrzo nestaje ili nije dovoljno stabilna. Tada vetar samo otkrije postojeći problem.
Kad telo pojača proizvodnju, ali zaštita i dalje izostane
Zanimljivo je da pojačano suzenje ne znači uvek i bolju zaštitu. Ako suze nemaju dovoljno masne komponente, one se brzo slivaju niz obraz i ne ostaju dugo na površini oka. Zato neko može da ima mnogo suza, a da mu je oko i dalje suvo i iritirano.
To se češće primećuje kod ljudi koji dugo rade za ekranom, u prostorijama sa grejanjem ili klimatizacijom. Onda i slabiji vetar napolju deluje kao poslednja kap. Nije problem samo u spoljnim uslovima, već i u tome što je suzni film već oslabljen pre izlaska.
Šta se može proveriti pre nego što se sve pripiše vetru
Ako oči redovno suze samo napolju, korisno je obratiti pažnju na brzinu treptanja, kontaktna sočiva, suvu atmosferu u prostoriji i jačinu vetra tog dana. Ponekad je dovoljno da se otkrije da su oči već bile nadražene, pa je vetar samo poslednji okidač. To je obično tačniji trag od pretpostavke da je problem u „osetljivim očima“.
Ako se suzenje javlja često, uz bol, zamućen vid ili jače crvenilo, nije pametno sve svesti na vremenske uslove. Telo tada možda ne šalje samo bezazlenu zaštitnu reakciju, nego znak da površina oka traži ozbiljniju proveru. Vetar je čest razlog, ali nije jedini.
