Vetar je jedno od najčešćih kretanja u prirodi, ali iza običnog povetarca stoji složen proces u atmosferi. Vazduh se ne pomera nasumično: pokreću ga razlike u temperaturi i vazdušnom pritisku koje nastaju zbog neravnomernog zagrevanja Zemljine površine.
Od blagih strujanja koja osećamo tokom toplog dana do snažnih vetrova povezanih sa velikim vremenskim sistemima, princip je sličan. Vazdušne mase stalno reaguju na promene u atmosferi, dok reljef, Zemljina rotacija i osobine podloge dodatno određuju kako će se to kretanje odvijati.
Sunčeva energija pokreće čitav proces
Vetar nastaje zato što se vazduh ne zagreva svuda na Zemlji na isti način. Najvažniji izvor energije za taj proces je Sunce, čije zračenje različito zagreva tlo, vodene površine i vazduh iznad njih. Kada se neki deo površine jače zagreje, menja se i temperatura vazduha koji se nalazi neposredno iznad njega.
Zagrejan vazduh se širi i postaje manje gust, pa ima tendenciju da se podiže. Hladniji i gušći vazduh tada može da zauzme njegovo mesto, čime nastaje kretanje vazdušnih masa. Iako je ovaj proces jednostavan u osnovi, stvaranje vetra zavisi od više faktora koji određuju njegov smer, brzinu i trajanje.
Razlike u zagrevanju posebno su izražene između kopna i mora, kao i između različitih delova reljefa. Tamne i suve površine mogu se zagrevati drugačije od vlažnog zemljišta ili vode, dok planine menjaju način na koji se vazduh kreće. Zbog toga vetar nije samo posledica jednog lokalnog zagrevanja, već deo mnogo šireg sistema razmene toplote u atmosferi.
Razlika u pritisku daje vazduhu pravac
Kada se vazduh zagreva i podiže, a drugde je hladniji i gušći, u atmosferi nastaju razlike u vazdušnom pritisku. Upravo je pritisak ključan za razumevanje toga zašto se vazduh pomera iz jednog područja u drugo. Vazduh ima tendenciju da se kreće iz oblasti višeg ka oblasti nižeg pritiska.
Što je razlika u pritisku izraženija na određenom rastojanju, to vetar može biti snažniji. Zato meteorolozi pri proceni vetra posmatraju raspored područja visokog i niskog pritiska, a ne samo trenutnu temperaturu. Na vremenskim kartama blisko postavljene izobare često ukazuju na veći gradijent pritiska i potencijalno jači vetar.
Na stvarno kretanje vazduha utiče i Zemljina rotacija. Zbog Koriolisove sile, vazdušne mase se na severnoj i južnoj hemisferi skreću u različitim smerovima u odnosu na svoje početno kretanje. Ovaj efekat je naročito važan za velike atmosferske sisteme, dok je kod sasvim lokalnih strujanja često manje uočljiv.
Zato se vetar ne određuje samo prema tome da li je vazduh topao ili hladan. Presudno je kako su različite vazdušne mase raspoređene i kakva razlika u pritisku postoji između njih.
Reljef i podloga menjaju ponašanje vetra
Vetar ne putuje kroz atmosferu kao kroz potpuno prazan prostor. Brda, planine, doline, zgrade, šume i druge prepreke menjaju njegovo kretanje. Kada vazduh naiđe na prepreku, može da bude usmeren preko nje, oko nje ili kroz prolaze između reljefnih formi i objekata.
Podloga preko koje vazduh prelazi takođe utiče na brzinu vetra. Pri samoj površini trenje usporava strujanje, dok je iznad otvorenog prostora uticaj prepreka manji. Zbog toga vetar izmeren na meteorološkoj stanici ne mora biti potpuno isti kao strujanje koje čovek oseća između zgrada ili na obližnjem brdu. Na taj način teren može da promeni čak i smer strujanja koji bi se očekivao na osnovu šireg rasporeda pritiska.
Kako nastaju svakodnevni vetrovi
Promene u vetru mogu se primetiti i bez meteoroloških instrumenata. Blago strujanje koje se javlja tokom toplog dana uz vodu može biti posledica lokalne razlike u zagrevanju, dok naglo jačanje vetra pred promenu vremena često prati približavanje atmosferskog sistema sa drugačijim pritiskom.
Vetar se zato može pojaviti i kada nebo deluje mirno, ali i naglo promeniti brzinu ili smer. Na njegovo ponašanje utiču temperatura, pritisak, vlažnost, reljef i osobine podloge, a njihov međusobni odnos određuje kakvo će strujanje vazduha nastati na određenom mestu.
Veliki vetrovni sistemi imaju još šire uzroke. Razlike u zagrevanju između ekvatora i polarnih oblasti stvaraju velike temperaturne i pritisne razlike, dok Zemljina rotacija utiče na organizaciju atmosferskog kretanja. Tako lokalni povetarac i snažan vetar u velikom vremenskom sistemu pripadaju istom osnovnom principu, ali se odvijaju na veoma različitim prostornim i vremenskim skalama.
Zašto vetar nije uvek iste jačine
Brzina vetra zavisi od toga koliko su velike razlike u pritisku i koliko prepreka vazduh ima na svom putu. Kada su oblasti različitog pritiska blizu jedna drugoj, vazduh može biti snažnije pokrenut, dok slabije razlike obično stvaraju mirnije strujanje. Ipak, lokalni uslovi mogu znatno promeniti ono što se događa na širem području.
Tokom dana vetar može jačati ili slabiti jer se menja zagrevanje podloge i raspored vazduha pri tlu. U gradovima zgrade mogu stvarati ubrzanja kroz uske prolaze, dok otvorena polja i ravne površine omogućavaju drugačiji tok. Na planinama se smer i brzina mogu menjati i na kratkim udaljenostima zbog nagiba i oblika terena.
Zbog svega toga vetar nije zasebna pojava koja se jednostavno uključuje kada vazduh postane topao. On je vidljiva posledica neprekidnog pokušaja atmosfere da izjednači razlike u pritisku, dok Sunčevo zagrevanje stalno unosi novu energiju u sistem. Upravo ta neravnoteža održava atmosferu u stalnom kretanju.
Upravo zato meteorološka prognoza ne posmatra samo jedan podatak. Kombinovanje pritiska, temperature, reljefa i drugih atmosferskih parametara daje mnogo pouzdaniju sliku o tome gde će se vetar pojačati, oslabiti ili promeniti smer.
