Promena boje i opadanje listova nisu slučajni događaji, već deo sezonskog ciklusa mnogih biljaka. Kada se približi hladniji deo godine, biljka počinje da menja način rada jer se menjaju uslovi u kojima obavlja fotosintezu. Važan signal nije samo pad temperature, već i sve kraće trajanje dnevne svetlosti.
Biljka reaguje na kraće dane
Listovi tokom toplijeg dela godine sadrže mnogo hlorofila, zelenog pigmenta koji omogućava biljci da koristi svetlost u fotosintezi. Kako se dan skraćuje, biljka postepeno smanjuje ulaganje u održavanje lisne mase. Hlorofil se razgrađuje, a zelena boja postaje sve manje izražena.
Tek tada postaju vidljiviji drugi pigmenti koji su već bili prisutni u listu ili se tokom jeseni stvaraju u većoj količini. Zbog toga list može postati žut, narandžast ili crven, zavisno od vrste biljke, uslova i odnosa različitih pigmenata.
Šta se događa sa pigmentima
Žutu i narandžastu boju uglavnom daju karotenoidi. Oni su prisutni u listovima i tokom perioda kada je hlorofil dominantan, ali ih zelena boja tada vizuelno prekriva. Kada se količina hlorofila smanji, njihova boja dolazi do izražaja.
Crvenkaste i ljubičaste nijanse povezane su sa antocijaninima, pigmentima koji se u nekim biljkama stvaraju ili povećavaju tokom određenih jesenskih uslova. Na njihovu pojavu mogu uticati svetlost, temperatura i količina šećera koji ostaje u listu.
Zato svi listovi ne menjaju boju na isti način. Genetika određuje koje pigmente biljka može da koristi i u kojoj meri, dok vremenski uslovi utiču na to kako će se proces odvijati tokom konkretne jeseni.
Zašto biljka odlučuje da odbaci list
List je koristan dok biljka može dovoljno efikasno da ga koristi za fotosintezu. Kada se približe nepovoljniji uslovi, održavanje lisne površine može postati manje isplativo. Hladnoća, kraći dan i ograničena dostupnost vode mogu smanjiti korist koju biljka dobija od listova.
Kod listopadnog drveća tada počinje proces kojim se list priprema za odvajanje. Biljka premešta deo korisnih materija iz lista u druge delove, gde mogu biti sačuvane za kasniji period. Istovremeno se na osnovi peteljke formira zona u kojoj se prekida veza između lista i grane.
Kako se ta zona razvija, list postaje sve slabije povezan sa granom. Vetar ili sopstvena težina tada mogu biti dovoljni da ga odvoje. Opadanje zato nije samo posledica hladnoće, već završni korak kontrolisanog procesa kojim biljka štedi resurse i priprema se za nepovoljniji period.
Ovakav način preživljavanja posebno je važan kod biljaka u područjima sa hladnim zimama. Umesto da tokom cele zime održava veliki broj listova koji više ne rade optimalno, biljka ih odbacuje i prelazi u stanje smanjene aktivnosti.
Zašto hladnoća nije jedini uzrok
Temperatura ima važnu ulogu, ali sama po sebi ne objašnjava kada će listovi početi da menjaju boju. Biljka može da registruje promenu dužine dana i pre nego što nastupi ozbiljna hladnoća. Zbog toga sezonske promene često počinju postepeno, čak i kada su dnevne temperature još relativno prijatne.
Vremenske prilike mogu promeniti intenzitet i trajanje jesenskih boja. Sunčani dani i hladnije noći mogu pogodovati izraženijim crvenim nijansama kod pojedinih vrsta, dok drugi uslovi mogu ubrzati opadanje. Suša, bolesti ili nagle promene vremena takođe mogu izazvati promene na lišću, ali tada uzrok nije nužno normalan sezonski ciklus.
Šta biljka dobija opadanjem lišća
Odbacivanjem listova biljka smanjuje površinu preko koje bi tokom hladnog perioda mogla da gubi vodu. To je važno kada je zemljište zamrznuto ili kada koren ne može dovoljno brzo da nadoknadi izgubljenu vodu. Manja lisna površina takođe znači manje tkiva koje treba održavati tokom perioda smanjene aktivnosti.
Pre opadanja biljka pokušava da sačuva deo materija iz lista. Neke hranljive materije se premeštaju u stablo, grane ili koren, gde mogu biti iskorišćene kada ponovo nastupe povoljniji uslovi. List koji na kraju padne zato nije jednostavno izgubljen resurs.
Na proleće se proces menja u suprotnom smeru. Sa dužim danima i povoljnijom temperaturom biljka ponovo razvija listove i povećava fotosintetsku aktivnost. Jesensko opadanje i prolećno obnavljanje tako predstavljaju dva dela istog sezonskog prilagođavanja.
