Papirna knjiga može da se ošteti čak i kada na nju ne padne nijedna kap vode, jer papir stalno razmenjuje vlagu sa vazduhom. Kada je relativna vlažnost visoka, vlakna papira upijaju deo vodene pare iz okoline. Ta promena menja njihove dimenzije i može izazvati talasanje listova, omekšavanje materijala, deformacije i postepeno slabljenje knjige.
Problem nije samo u samom papiru. Vlaga može uticati i na lepak, korice i druge delove poveza, a dugotrajno vlažno okruženje pogoduje razvoju buđi. Zbog toga knjiga može početi da menja izgled i miris i pre nego što je vidljivo pokvašena. Brzina i intenzitet oštećenja zavise od vlažnosti, temperature, trajanja izlaganja i osobina papira.
Papir upija vodenu paru iz vazduha
Papir je napravljen uglavnom od celuloznih vlakana, a njihova struktura omogućava vezivanje molekula vode. Zbog toga papir nije potpuno izolovan od atmosfere. Kada je vazduh vlažniji, vlakna mogu preuzeti više vlage, a kada se vazduh isuši, deo vode se oslobađa nazad u okolinu.
Ovaj proces odvija se i kada knjiga izgleda potpuno suvo. Nema potrebe da tečna voda dospe na listove da bi se njihova svojstva promenila. Dovoljno je da se knjiga duže nalazi u prostoru sa visokom relativnom vlažnošću.
Količina vlage koju papir može da zadrži zavisi od vrste papira, njegove gustine, premaza i sastava. Zato se različite knjige ne ponašaju isto u istoj prostoriji. Tanke stranice, deblji papir i različiti štamparski premazi mogu reagovati različitim intenzitetom.
Važna je i brzina promene uslova. Ako se vlažnost vazduha naglo poveća, spoljašnji delovi knjige mogu promeniti sadržaj vlage pre unutrašnjih slojeva. Takva neujednačena reakcija može povećati mehanički napon između delova papira.
Zašto se listovi talasaju
Kada papir upije vlagu, celulozna vlakna menjaju svoje dimenzije. Ako se cela površina lista ne menja potpuno jednako, nastaju unutrašnji naponi koji mogu da ga izviju ili naboraju. Kod knjige se takve male promene ponavljaju na velikom broju stranica, pa ukupna deformacija postaje veoma uočljiva.
Problem je izraženiji kada se vlaga raspoređuje neujednačeno. Deo lista uz spoljašnji vazduh može drugačije reagovati od dela koji je pritisnut uz susednu stranicu ili korice. Zbog toga se listovi mogu savijati, talasati i menjati položaj čak i bez direktnog kvašenja.
Vlaga utiče i na povez knjige
Knjiga nije sastavljena samo od listova. Povez može sadržati lepak, konac, karton, platno, kožu, papirne slojeve i različite premaze. Svaki od tih materijala drugačije reaguje na promene vlažnosti, pa zajedničko širenje i skupljanje može stvarati napone u konstrukciji knjige.
Lepak može pod uticajem vlage promeniti svoju čvrstinu, dok kartonske korice mogu upijati vodenu paru i menjati oblik. Ako se delovi poveza ne pomeraju istom merom, mogu nastati razmaci, krivljenje ili slabljenje spojeva.
Kod starijih knjiga posledice mogu biti izraženije jer su materijali već oslabljeni dugotrajnim starenjem. Vlaga tada ne mora odmah izazvati vidljivo oštećenje, ali može ubrzati procese koji vremenom smanjuju mehaničku stabilnost papira i poveza.
Visoka vlažnost pogoduje buđi
Dugotrajno vlažno okruženje predstavlja problem i zbog mikroorganizama. Buđ može da se razvije kada postoje odgovarajuća vlaga, temperatura i organski materijal koji može poslužiti kao podloga. Papir i lepak u knjigama mogu obezbediti takve uslove ako se knjiga dugo nalazi u nepovoljnoj sredini.
Razvoj buđi može ostaviti fleke, promeniti miris i oslabiti papir. Neke promene ostaju površinske, dok se kod dugotrajnog razvoja mikroorganizama struktura materijala može ozbiljnije narušiti. Zbog toga je prevencija važnija od pokušaja da se posledice kasnije uklone.
Knjige koje se čuvaju u podrumima, neprovetravanim prostorijama ili uz zidove sa problemom kondenzacije mogu biti posebno izložene. Čak i kada nema vidljive vode, visoka relativna vlažnost vazduha može dugoročno stvoriti nepovoljne uslove.
Temperatura dodatno utiče na sredinu u kojoj se knjiga čuva. Toplota sama po sebi ne znači da će papir biti oštećen, ali u kombinaciji sa vlagom može ubrzati određene hemijske i biološke procese. Zato se očuvanje knjiga ne svodi samo na sprečavanje direktnog kvašenja.
Kako zaštititi knjigu od vlage
Najvažnije je održavati stabilne uslove čuvanja i izbegavati dugotrajno izlaganje visokoj relativnoj vlažnosti. Dobro provetravanje i kontrola vlage mogu smanjiti količinu vodene pare koju papir upija. Knjige ne bi trebalo držati neposredno uz vlažne zidove ili na mestima gde se često pojavljuje kondenzacija.
Stabilnost je važna i zato što stalno smenjivanje vlažnog i suvog vazduha izaziva ponovljeno širenje i skupljanje vlakana. Više takvih ciklusa može postepeno doprineti deformaciji. Zato je za očuvanje knjiga korisnije održavati ujednačene uslove nego povremeno pokušavati da se velika vlažnost naglo smanji.
