Pejzaž koji danas izgleda stabilno zapravo se stalno menja. Kiša, potoci, reke, vetar i led postepeno pomeraju sitne čestice tla i stena, odnose ih sa jednog mesta i talože na drugom. Taj proces može biti veoma spor i gotovo neprimetan iz dana u dan, ali tokom dugog perioda menja padine, obale, doline i čitave površine zemljišta. Erozija zato nije samo gubitak zemlje već deo stalnog kruženja materijala kroz prirodu.
Kako voda pokreće zemljište
Kišne kapi pri udaru o golo tlo mogu odvojiti sitne čestice sa njegove površine. Kada se voda zatim sliva niz padinu, ona sa sobom nosi deo tog materijala. Ako je padina strmija, tlo rastresito, a padavine obilne, proces može biti izraženiji.
Na površini se najpre formiraju sitni kanali, a ponavljanjem istog procesa oni mogu postati dublji useci. Voda tako postepeno menja oblik terena, naročito tamo gde nema dovoljno vegetacije koja svojim korenjem povezuje čestice tla.
Reke imaju još veću sposobnost da pomeraju materijal. Tok vode može da nosi pesak, šljunak i sitnije čestice, dok istovremeno udara u obale i postepeno ih troši. Brzina toka i količina materijala koji voda nosi utiču na to koliko će se korito i okolni teren menjati.
Materijal koji voda više ne može da nosi počinje da se taloži. Zato se erozija i taloženje često posmatraju zajedno: ono što voda odnese sa jednog mesta može završiti nizvodno, gde vremenom stvara novi sloj sedimenta.
Vetar odnosi najlakše čestice
Vetar posebno lako pomera suve i rastresite čestice. Kada dovoljno snažan vazdušni tok zahvati površinu, sitan pesak i prašina mogu se podići ili kotrljati po tlu, a zatim biti preneti na drugo mesto.
Na područjima sa malo vegetacije vetar može imati izraženiji uticaj jer nema dovoljno prepreka koje usporavaju strujanje vazduha i zadržavaju zemljište. Tako se površinski sloj postepeno stanjuje, dok se materijal može nakupljati na drugoj lokaciji.
Vetar ne mora uvek da pomera velike količine zemlje odjednom. Dugotrajno ponavljanje sitnih pomeranja dovoljno je da promeni izgled peščanih površina, dina i drugih rastresitih terena.
Biljke mogu usporiti eroziju
Vegetacija predstavlja prirodnu zaštitu zemljišta. Korenje povezuje čestice tla, dok lišće i stabljike usporavaju udar kiše i kretanje vode preko površine. Zbog toga šumsko ili travnato zemljište često bolje podnosi padavine nego potpuno ogoljena površina.
Biljni pokrivač utiče i na vodu koja dospeva u tlo. Deo padavina zadržava se na biljkama, deo prodire u zemljište, a deo sporije otiče površinom. Time se smanjuje količina materijala koji može biti pokrenut niz padinu.
Kada se vegetacija ukloni, erozija može postati mnogo izraženija. Krčenje, intenzivna obrada zemljišta, požari i izgradnja mogu promeniti način na koji voda prolazi kroz teren, pa se površinski sloj lakše ispira.
Zato očuvanje vegetacije nije važno samo zbog izgleda pejzaža. Ono ima direktnu ulogu u stabilnosti zemljišta i smanjenju gubitka plodnog površinskog sloja.
Zašto nagib i vrsta tla prave veliku razliku
Na ravnom terenu voda se obično sporije kreće nego na strmoj padini, pa ima manje energije za pomeranje čestica. Na nagibu se površinsko oticanje ubrzava, a voda može da odnese veće količine sedimenta.
Vrsta zemljišta takođe određuje koliko lako dolazi do erozije. Sitne čestice, pesak, glina i kameniti materijal ne reaguju isto na vodu i vetar. Njihova veličina, oblik, vlažnost i međusobna povezanost utiču na stabilnost površine.
Uticaj imaju i temperatura i zamrzavanje. Voda koja prodre u pukotine stena može se pri smrzavanju širiti i doprineti njihovom usitnjavanju. Kasnije voda i vetar lakše pomeraju tako oslabljen materijal.
Kako mali procesi menjaju veliki pejzaž
Erozija najčešće ne pravi dramatičnu promenu preko noći. Njena snaga je u ponavljanju. Svaka kiša, svaki jači vetar i svaki novi tok vode mogu pomeriti malu količinu materijala, a zbir takvih događaja tokom godina postaje vidljiv.
Materijal koji se odnese može završiti u potoku, reci, jezeru ili na drugoj padini. Tamo se taloži, menja dno ili gradi novu površinu. Na taj način materijal ne nestaje, već prelazi iz jednog dela pejzaža u drugi.
Prirodna erozija je deo geoloških procesa koji oblikuju Zemljinu površinu. Problem nastaje kada se brzina gubitka zemljišta znatno poveća, na primer zbog uklanjanja vegetacije ili neodgovarajućeg korišćenja terena.
Voda i vetar zato mogu delovati gotovo neprimetno, ali njihov dugotrajan rad stalno preoblikuje površinu planete. Pejzaž koji posmatramo samo je trenutni rezultat tog neprekidnog pomeranja, trošenja i taloženja materijala.
