Suve i zategnute ruke jedan su od čestih problema tokom hladnih dana. Iako se često čini da je za to kriva samo niska temperatura, promene u vazduhu, vetar, grejanje i svakodnevne navike zajedno stvaraju uslove u kojima koža mnogo brže gubi vlagu.
Zašto hladan vazduh utiče na kožu
Tokom hladnog vremena koža na rukama često postaje zategnuta, hrapava i sklona perutanju. Razlog nije samo niska temperatura, već kombinacija suvog vazduha, vetra i čestih promena između spoljašnje hladnoće i toplih prostorija.
Kada je vazduh hladan, u njemu se obično nalazi manje vodene pare nego u toplijem vazduhu. Površina kože zato lakše gubi vlagu, posebno na delovima koji su stalno izloženi spoljašnjoj sredini. Grejanje u zatvorenim prostorima dodatno smanjuje relativnu vlažnost, pa se razlika između spoljašnjih i unutrašnjih uslova još više oseća na nezaštićenim šakama.
Ruke su pritom posebno osetljive jer ih često peremo, brišemo i izlažemo deterdžentima. Svako takvo izlaganje može ukloniti deo prirodnog zaštitnog sloja koji usporava gubitak vode.
Kožna barijera ima važnu ulogu
Na površini kože nalazi se zaštitna barijera sastavljena od ćelija i lipida koji pomažu da se voda zadrži u tkivu. Hladnoća i suv vazduh mogu promeniti njenu funkciju, pa koža postaje propusnija za gubitak vlage.
Kada je ta barijera oslabljena, voda brže isparava sa površine. Istovremeno se mogu javiti sitna oštećenja koja dodatno povećavaju osećaj zatezanja i hrapavosti.
Zbog toga suvoća ne mora da znači da koži nedostaje samo voda. Važno je i stanje masnoća koje pomažu da se vlaga zadrži i da površina kože ostane dovoljno elastična. Kada je površina kože oštećena, ona slabije podnosi hladnoću, pranje i trenje, zbog čega se neprijatan osećaj može pojaviti mnogo brže.
Vetar dodatno pogoršava situaciju jer ubrzava isparavanje sa nezaštićene površine. Zbog toga ruke mogu postati neprijatno suve čak i kada boravak na hladnoći nije naročito dug.
Pranje ruku može dodatno da isuši kožu
Zimi se ruke često peru toplom vodom, naročito posle boravka napolju. Sama voda ne hidrira trajno kožu, a veoma topla voda može ukloniti deo površinskih lipida i ostaviti kožu još osetljivijom nakon sušenja. Posle pranja koža kratko deluje mekše, ali nakon isparavanja vode može ostati zategnuta ako je zaštitni sloj već oslabljen.
Sapun i deterdženti uklanjaju nečistoće upravo zato što deluju na masnoće, pa mogu ukloniti i deo zaštitnog sloja kože. Učestalo pranje zato ima veći uticaj nego jedno povremeno pranje.
Ako se ruke posle pranja grubo brišu, dodatno se povećava mehaničko opterećenje površine. Kombinacija hladnoće, pranja i trenja može zato biti važnija od samog pada temperature.
Zašto su baš šake često najviše pogođene
Šake su gotovo stalno u kontaktu sa predmetima, vodom, vazduhom i različitim površinama. Za razliku od kože koja je pokrivena odećom, njihova površina tokom zime često ostaje direktno izložena spoljašnjim uslovima.
Poseban problem predstavlja prelazak iz hladnog okruženja u zagrejanu prostoriju. Takve nagle promene temperature i vlažnosti menjaju uslove u kojima koža pokušava da zadrži vodu.
Kada se tome dodaju vetar i često pranje, prirodna zaštita može biti nedovoljna. Tada se mogu pojaviti sitne pukotine, peckanje i izraženija hrapavost, naročito oko zglobova i noktiju.
Koža na šakama ima i manje prirodne masnoće nego neki zaštićeniji delovi tela, pa posledice nepovoljnih uslova mogu postati vidljive ranije. Zato se zimi često prvo primećuju suvoća i hrapavost upravo na rukama.
Šta može da pomogne tokom hladnih dana
Najkorisnije je smanjiti nepotrebno isušivanje i pomoći kožnoj barijeri da se obnovi. Ruke treba prati mlakom, a ne veoma toplom vodom, zatim ih nežno osušiti i po potrebi naneti kremu koja odgovara suvoj koži.
Zaštita od hladnoće takođe pravi razliku. Rukavice smanjuju direktan kontakt sa hladnim vazduhom i vetrom, dok redovna nega može pomoći da se smanji gubitak vlage između pranja. Krema naneta neposredno nakon pranja može biti korisnija nego povremeno nanošenje tek kada se pojavi izražena suvoća.
Ako se pojave duboke pukotine, krvarenje, jak bol ili uporna iritacija koja se ne smiruje, uzrok ne mora biti samo sezonska suvoća. U takvim situacijama potrebno je potražiti stručni savet kako bi se utvrdilo da li postoji drugi problem sa kožom.
