Miris kuvanja ne nestaje uvek kada se šerpa skloni sa šporeta i prostorija provetri. Molekuli mirisnih jedinjenja koji nastaju tokom pripreme hrane mogu da se šire vazduhom i dospeju na različite površine u domu. Posebno lako se zadržavaju tamo gde materijal ima mnogo sitnih nepravilnosti ili može da primi određene supstance.
Zato se posle prženja, pečenja ili kuvanja intenzivnih namirnica miris može osećati u zavesama, garderobi, sofama i drugim predmetima još dugo nakon završetka pripreme hrane.
Masnoća pomaže mirisima da se zadrže
Tokom kuvanja, naročito pri prženju, u vazduh ne dospeva samo para već i veoma sitne kapljice masti. One mogu da se talože na površinama i prenesu deo isparljivih jedinjenja koja nose karakterističan miris hrane. Kada se takav sloj zadrži na materijalu, miris može postati primetniji i dugotrajniji.
Tekstil je posebno pogodan za zadržavanje ovih čestica jer njegova struktura ima mnogo vlakana i sitnih prostora. Odeća koja se nalazi blizu kuhinje zato može upiti miris brže nego glatka površina, dok se nameštaj presvučen tkaninom ponaša slično. Što je kuvanje intenzivnije, veća je mogućnost da se čestice prošire po prostoriji.
Ventilacija smanjuje koncentraciju mirisnih jedinjenja u vazduhu, ali ne uklanja odmah ono što se već taložilo na predmetima. Zbog toga se miris može ponovo osetiti kada se prostor zagreje ili kada se materijal pomeri.
Zašto tkanine upijaju miris bolje od glatkih površina
Pamuk, vuna, poliester i drugi tekstilni materijali imaju složenu površinu na kojoj se mirisne supstance mogu zadržati. Njihova vlakna stvaraju mnogo veću efektivnu površinu od one koju vidimo golim okom. Nameštaj sa tekstilnom presvlakom zato može zadržati miris duže nego sto, pločice ili staklo.
Ulogu ima i sama količina materijala. Debele zavese, tepisi i tapacirane fotelje mogu da prime više čestica nego tanka tkanina. Ako se miris kuvaња često ponavlja u istoj prostoriji, materijali vremenom mogu postati svojevrsni rezervoar mirisnih jedinjenja.
Vlažnost i temperatura menjaju ponašanje mirisa
Vlažan vazduh može uticati na to kako se određene supstance zadržavaju na materijalima. Para nastala tokom kuvanja povećava vlažnost u neposrednoj okolini, dok se deo čestica može zajedno sa kondenzovanom vodom taložiti na hladnijim površinama. Zbog toga miris posle kuvanja ponekad deluje intenzivnije nego što bi se očekivalo samo na osnovu vremena provedenog u kuhinji.
Temperatura takođe utiče na isparavanje. Kada se materijal kasnije zagreje, deo ranije zadržanih jedinjenja može ponovo preći u vazduh. Zato se miris ponekad primeti tek kada se prostorija zatvori ili kada sunce zagreje nameštaj i druge površine.
Koja hrana ostavlja izraženiji miris
Nisu svi mirisi hrane jednako postojani. Prženje luka, belog luka, ribe i pojedinih začina oslobađa jedinjenja koja mogu imati veoma izražen miris čak i u malim koncentracijama. Ulja i masnoće dodatno olakšavaju njihovo širenje po okolnim površinama.
Kod kuvanja se oslobađaju različite kombinacije jedinjenja, pa karakter mirisa zavisi od namirnica, temperature i načina pripreme. Visoka temperatura može promeniti sastav isparenja, dok duže kuvanje povećava vreme tokom kojeg materijali u prostoriji dolaze u kontakt sa njima.
Ako se hrana priprema često bez dovoljno provetravanja, miris se može zadržavati duže jer se novi sloj jedinjenja dodaje pre nego što prethodni potpuno nestane. Zbog toga prostorija može početi da poprima stabilan miris koji nije vezan samo za jedno kuvanje.
Zašto se miris vraća i nakon provetravanja
Provetravanje prvenstveno menja vazduh, ali ne može trenutno da ukloni sve što je dospelo u tekstil, presvlake i druge materijale. Kada se prozor zatvori, mirisna jedinjenja koja su ostala na površinama mogu postepeno ponovo dospeti u vazduh. Tako nastaje utisak da se miris vratio iako je prostorija prethodno bila dobro provetrena.
Najveći efekat zato ima kombinacija smanjenja izvora, efikasnog odvođenja vazduha i čišćenja površina na kojima se čestice zadržavaju. Kod odeće je pranje najdirektniji način uklanjanja mirisa, dok kod nameštaja rezultat zavisi od vrste presvlake i dubine do koje su čestice dospele.
Suština je u tome što miris kuvanja nije samo ono što trenutno osećamo u vazduhu. Deo jedinjenja ostaje na materijalima, posebno kada su prisutni masnoća, vlaga i porozna struktura. Zato se odeća i nameštaj mogu osećati na hranu još dugo nakon što se kuvanje završi.
