Automatski zalivač može da odluči kada je biljkama potrebna voda bez toga da vlasnik svakog dana proverava zemlju prstima. Osnovu takvog sistema čini senzor koji prati vlažnost zemljišta, dok kontroler dobijeni podatak upoređuje sa unapred podešenim pragom. Kada vlaga padne dovoljno nisko, uređaj može da pokrene zalivanje, a kada se dostigne odgovarajuća vrednost, da ga prekine. Kod naprednijih sistema odluka može zavisiti i od temperature, vremenskih uslova i ranijih merenja, pa automatika pokušava da uskladi količinu vode sa stvarnim potrebama biljke.
Senzor meri stanje zemlje
Automatski zalivač ne procenjuje potrebe biljke na osnovu izgleda listova, već koristi podatke koje prikuplja iz okruženja. Najčešće je ključan senzor vlažnosti zemljišta postavljen u zoni korena, jer upravo on pokazuje koliko vode zaista ima u podlozi. Kada sadržaj vlage padne ispod unapred određene granice, uređaj može da pokrene pumpu ili otvori ventil i tako započne zalivanje. Ovakav sistem omogućava da se voda ne dodaje samo zato što je prošlo određeno vreme od prethodnog ciklusa.
Senzor vlažnosti radi tako što meri promenu određenog električnog svojstva zemljišta povezanu sa količinom vode. Postoje različite tehnologije, pa se uređaji razlikuju po načinu merenja, preciznosti i otpornosti na koroziju. Kvalitetniji sistemi koriste kapacitivne senzore, koji su pogodni za dugotrajniju upotrebu jer nemaju izložene metalne elektrode kroz koje stalno protiče struja. Podatak sa senzora zatim odlazi do kontrolera koji ga poredi sa zadatom vrednošću.
Granica vlažnosti određuje trenutak
Uređaj obično ne radi po principu jednostavnog pitanja da li je zemlja mokra ili suva. Kontroler ima zadatu granicu, odnosno prag pri kojem treba započeti zalivanje. Kada izmerena vrednost padne ispod tog praga, sistem dobija signal da biljci treba dodatna voda. Prag može biti različit za saksiju sa sobnom biljkom, povrće u bašti ili ukrasno cveće, jer svaka kultura ima drugačije potrebe.
Kod naprednijih sistema može se podesiti i druga granica za prekid zalivanja. Tako se izbegava da pumpa radi predugo samo zato što senzor još nije registrovao dovoljnu promenu. Kontroler može da prati koliko dugo traje ciklus, da proverava novu vrednost nakon određenog vremena i da zatim zaustavi dovod vode. Takva automatizacija omogućava preciznije upravljanje potrošnjom i smanjuje rizik od preteranog kvašenja.
Kontroler povezuje merenje i zalivanje
Senzor sam po sebi ne odlučuje kada će voda poteći. Njegov zadatak je da pošalje informaciju, dok kontroler obrađuje podatak i pokreće izvršni deo sistema. U zavisnosti od konstrukcije, to može biti mala pumpa, elektromagnetni ventil ili kombinacija više ventila za različite zone. Kontroler tako pretvara izmerenu vlažnost u konkretnu radnju.
Kod jednostavnih sistema odluka se donosi gotovo trenutno. Složeniji uređaji mogu koristiti više uslova, pa se uz vlagu uzimaju u obzir vreme, raspored zalivanja, temperatura ili podatak sa spoljnog vremenskog servisa. Ako je predviđena obilna kiša, automatika može odložiti ciklus, dok se tokom toplih dana može prilagoditi učestalost zalivanja. Na taj način odluka više nije zasnovana samo na jednom merenju.
Kontroler može da čuva i prethodna merenja, što je korisno za prepoznavanje trenda. Ako se zemljište posle zalivanja veoma brzo suši, sistem može pokazati da je potrebno promeniti količinu vode, raspored ili položaj senzora. Takva automatizacija ne znači da uređaj razume biljku kao čovek, već da na osnovu unapred definisanih pravila reaguje na promene u okruženju.
Kod sistema sa više zona moguće je dodatno razlikovati potrebe biljaka. Povrće na sunčanoj gredici može dobiti drugačiji režim od biljaka u senci, dok saksije na terasi mogu imati zaseban senzor. Svaka zona tada ima sopstveni prag i raspored, pa se voda usmerava tamo gde je zaista potrebna.
Vreme menja koliko brzo zemlja gubi vodu
Količina vode u zemljištu ne zavisi samo od prethodnog zalivanja. Sunce, temperatura, vetar i vlažnost vazduha utiču na brzinu isparavanja, dok biljke istovremeno gube vodu kroz listove. Zbog toga ista količina vode ne traje jednako dugo tokom hladnog i oblačnog perioda kao tokom toplog i suvog dana. Automatizacija može da bude preciznija kada uz podatak o zemljištu koristi i druge informacije.
Neki sistemi imaju ugrađen senzor temperature ili mogu da primaju podatke iz vremenske prognoze. To omogućava da se zalivanje ograniči kada su uslovi nepovoljni ili da se raspored prilagodi očekivanim padavinama. Ipak, prognoza ne bi trebalo da bude jedini kriterijum, jer kiša može zahvatiti jednu lokaciju, a drugu ostaviti gotovo suvom. Direktno merenje zemljišta zato ostaje veoma važno.
Pravilno podešavanje sprečava greške
Automatski zalivač može da radi samostalno, ali nije potpuno nezavisan od pravilnog podešavanja. Senzor mora biti postavljen u zoni koju koren zaista koristi, a prag treba prilagoditi konkretnoj biljci i zemljištu. Nepravilno postavljen senzor može davati tačne podatke o pogrešnom mestu, pa će i odluka sistema biti pogrešna.
Dodatni problem može nastati kada se senzor zaprlja, ošteti ili izgubi dobar kontakt sa zemljištem. Zato povremena provera ima smisla čak i kod sistema koji je predviđen za automatski rad. Dobro podešen uređaj ne treba stalno nadgledati, ali treba proveriti da li se njegovo ponašanje poklapa sa stvarnim stanjem biljaka.
Suština ovakvog sistema je jednostavna: senzor prati vlagu, kontroler tumači podatak, a pumpa ili ventil sprovode odluku. Kada se ta tri dela pravilno usklade, zalivanje prestaje da zavisi samo od sata ili procene vlasnika. Voda se dodaje kada za to postoji merljiv razlog, uz mogućnost da se režim kasnije prilagodi sezoni i potrebama biljaka.
