Automatski brisači ne čekaju da vozač primeti prve kapi i ručno pomeri ručicu. Kada je sistem aktivan, senzor postavljen uz vetrobransko staklo prati šta se događa na njegovoj površini i šalje podatke elektronskoj upravljačkoj jedinici. Njena uloga je da proceni da li je promena posledica kiše i da, kada je potrebno, pokrene brisače.
Senzor prati promene na površini stakla
Kod većine savremenih automobila koristi se optički princip rada. Senzor se nalazi sa unutrašnje strane vetrobranskog stakla, obično iza unutrašnjeg retrovizora, gde je postavljen tako da posmatra deo stakla kroz koji prolazi svetlost. Kada je površina suva, svetlost se ponaša na predvidljiv način. Pojava vode menja taj odnos, pa elektronika može da registruje da se uslov na staklu promenio.
Važno je što senzor ne mora da prepozna oblik svake pojedinačne kapljice kao što bi to uradila kamera. On meri optičku promenu koju voda izaziva na tačno određenom delu stakla. Na osnovu jačine i brzine te promene sistem procenjuje koliko je padavina izraženo i da li je potrebno uključiti brisače.
Kako svetlost otkriva prisustvo vode
U optičkom senzoru nalazi se izvor infracrvene svetlosti i prijemnik. Svetlost se usmerava prema unutrašnjoj strani vetrobranskog stakla pod odgovarajućim uglom. Kada je spoljašnja površina suva, veliki deo svetlosti ostaje u staklu i vraća se prema prijemniku. Kada se na tom mestu pojavi voda, način prolaska svetlosti se menja.
Razlog je razlika između optičkih osobina stakla i vode. Kapljica na spoljašnjoj strani menja uslove na granici kroz koju svetlost prolazi, pa se menja i količina svetlosti koju senzor prima. Elektronika tu promenu pretvara u signal koji može da obradi upravljački sistem automobila.
Senzor zato može da reaguje već na relativno malu količinu vode, ali ne mora svaka promena automatski značiti da treba pokrenuti brisače. Sistem koristi zadate pragove i algoritme kako bi smanjio broj nepotrebnih uključivanja. To je naročito važno kada na staklo dospe prljavština, insekti ili druga materija koja može promeniti optičke uslove.
Od prvih kapi do rada brisača
Kada senzor registruje promenu, upravljačka elektronika procenjuje njen intenzitet i trajanje. Ako odgovara pojavi kiše, šalje komandu sistemu brisača. Motor tada pokreće mehanizam koji preko poluga pomera metlice preko vetrobranskog stakla. Kod slabih padavina brisanje može biti povremeno, dok se pri jačoj kiši učestalost povećava.
Savremeni sistemi ne rade samo po principu uključeno ili isključeno. Oni mogu da prilagođavaju interval između dva brisanja na osnovu količine vode koju senzor registruje. Zbog toga vozač u automatskom režimu uglavnom ne mora stalno da menja brzinu brisača.
Na odluku sistema mogu uticati i drugi podaci iz automobila. Brzina kretanja, stanje svetla i drugi signali mogu biti dostupni centralnoj elektronici, zavisno od konkretnog modela. Cilj je da reakcija bude dovoljno brza, ali i da brisači ne rade nepotrebno kada uslovi to ne zahtevaju.
Ako je staklo zaprljano ili je senzor nepravilno postavljen, očitavanje može biti manje precizno. Zbog toga područje oko senzora treba održavati čistim, a kod zamene vetrobranskog stakla važno je da optički sklop bude pravilno postavljen i podešen ako vozilo to zahteva.
Zašto brisači ne reaguju na svaku kap
Sistem mora da razlikuje kišu od drugih promena na staklu. U suprotnom bi mogao da pokrene brisače zbog kondenzacije, prljavštine ili kratkotrajnog optičkog poremećaja. Zbog toga se signal senzora obrađuje pre nego što stigne komanda do motora brisača.
Algoritam može da posmatra promenu tokom određenog perioda umesto da reaguje na jedan trenutni signal. Takva obrada omogućava stabilniji rad i sprečava često uključivanje i isključivanje. Kod nekih sistema vozač dodatno podešava osetljivost automatskog režima, čime određuje koliko brzo želi reakciju na padavine.
Šta može da utiče na rad automatskog režima
Prljavština na vetrobranskom staklu može promeniti uslove u kojima senzor radi, pa je čisto staklo važno za pouzdano očitavanje. Sličan problem može nastati ako je deo oko senzora prekriven neodgovarajućom folijom, nalepnicom ili drugim materijalom. Zbog toga se prostor ispred optičkog sklopa ne bi trebalo nepotrebno prekrivati.
Posle zamene vetrobranskog stakla mogu biti važni i položaj senzora, odgovarajuće staklo i eventualna kalibracija. Ako sistem nakon takve intervencije radi neobično, uzrok ne mora biti sam motor brisača. Problem može nastati i zbog pogrešnog položaja ili uslova u kojima senzor očitava površinu.
Automatski brisači su zato primer sistema u kojem jednostavna radnja vozača zavisi od kombinacije optike, elektronike i mehanike. Senzor ne vidi kišu na način na koji je vidi čovek, već prepoznaje promenu u prolasku svetlosti kroz staklo. Elektronika zatim procenjuje taj signal i pretvara ga u odluku o radu brisača.
