Kada automobil sa automatskim menjačem ubrzava, vozač ne mora da odlučuje kada će prebaciti u viši ili niži stepen prenosa. Tu odluku donosi upravljačka elektronika na osnovu više podataka koje prikupljaju senzori i načina na koji vozač koristi gas. Menjač stalno procenjuje brzinu vozila, opterećenje motora i uslove vožnje, pa promenu stepena prenosa izvršava u trenutku koji odgovara trenutnom režimu rada.
Koje podatke menjač prati
Automatski menjač ne bira brzinu nasumično. Upravljačka jedinica dobija informacije o brzini vozila, broju obrtaja motora, položaju papučice gasa i drugim parametrima koji zavise od konkretnog sistema. Na osnovu tih podataka može da proceni koliko je motor opterećen i kakav stepen prenosa je potreban.
Važan je i zahtev vozača. Ako se gas pritisne blago, sistem obično nema razlog da dugo zadržava niži stepen prenosa. Kada vozač snažnije pritisne gas, elektronika može zaključiti da je potrebno više pogonske sile i zadržati nižu brzinu ili izvršiti promenu koja omogućava snažnije ubrzanje.
Upravljačka logika zato ne koristi samo jednu granicu obrtaja. Promena zavisi od kombinacije brzine, opterećenja, položaja gasa i drugih uslova, pa se isti automobil može ponašati drugačije pri laganoj vožnji i pri naglom ubrzanju.
Elektronika takođe mora da spreči nepotrebno stalno menjanje stepena prenosa. Zato se odluka zasniva na promeni više signala i na proceni da li će nova brzina odgovarati uslovima koji traju dovoljno dugo.
Zašto se brzina menja pri različitim obrtajima
Motor ima područja rada u kojima može efikasno da razvija snagu i obrtni moment. Menjač koristi odnos između brzine vozila i broja obrtaja kako bi izabrao prenos koji odgovara trenutnom zahtevu. Pri ubrzanju može zadržati niži stepen prenosa da bi motor ostao u pogodnijem području rada.
Kada je potrebno samo održavati brzinu, menjač može preći u viši stepen prenosa i smanjiti broj obrtaja motora. Time se često smanjuju buka i potrošnja goriva, mada stvarni rezultat zavisi od motora, prenosa, brzine i uslova vožnje.
Pri usponu ili većem opterećenju situacija se menja. Ako vozilu treba više sile, menjač može spustiti stepen prenosa kako bi motor radio na višim obrtajima. Zato vozač može primetiti promenu brzine i bez snažnog ubrzavanja kada se, na primer, pojavi nagib.
Kako menjač prepoznaje da treba da uspori prenos
Kada vozač naglo pritisne gas, sistem može prepoznati zahtev za ubrzanjem i izvršiti takozvano spuštanje u niži stepen prenosa. Time se povećavaju obrtaji motora i omogućava snažnije ubrzanje. Koliko će se brzina promeniti zavisi od konstrukcije menjača i trenutnih uslova.
Menjač može reagovati i kada vozilo usporava. Ako se brzina smanji dovoljno, prelazak u niži stepen prenosa sprečava da motor radi na preniskim obrtajima. Kod pojedinih sistema niži prenos može pomoći i pri kočenju motorom na nizbrdici.
Elektronika pritom ne prati samo trenutnu vrednost. Upravljačka strategija uzima u obzir promene signala i uslove vožnje kako bi izbegla nepotrebno često prebacivanje između susednih stepeni prenosa.
Šta se dešava kada menjate režim vožnje
Mnogi automobili imaju režime kao što su normalni, sportski ili ekonomični. Oni ne menjaju osnovni princip rada, ali mogu promeniti način na koji upravljačka jedinica bira stepen prenosa. U sportskom režimu menjač može duže zadržavati niži stepen prenosa, dok ekonomični režim može ranije prebacivati u viši.
Na taj način isti automobil može imati različito ponašanje bez promene mehaničkih delova menjača. Menja se logika upravljanja, odnosno način na koji se postojeći podaci pretvaraju u odluku o promeni stepena prenosa.
Vozač zato može imati utisak da menjač „zna“ šta želi, iako sistem zapravo reaguje na merljive podatke. Pritisak na gas, brzina i opterećenje predstavljaju informacije iz kojih elektronika procenjuje šta treba uraditi sledeće.
Zašto automatski menjač ponekad promeni brzinu baš kada ne očekujete
Promena može uslediti kada se uslovi vožnje promene brže nego što ih vozač primeti. Nagib puta, dodatno opterećenje, ubrzanje ili usporavanje menjaju zahteve prema motoru, pa elektronika može odlučiti da je drugi stepen prenosa prikladniji.
Na savremenim vozilima upravljačka jedinica može koristiti i podatke iz drugih sistema automobila. Zbog toga odluka nije nužno zasnovana samo na brzini i obrtajima, već može uzeti u obzir širi kontekst rada vozila.
Suština je u tome da automatski menjač stalno pravi malu procenu trenutne situacije. Kada se promeni odnos između brzine, opterećenja i zahteva vozača, menjač prilagođava prenos kako bi motor i vozilo nastavili da rade u odgovarajućem režimu.
Zbog toga promena brzine nije vezana za jednu univerzalnu vrednost obrtaja. Isti stepen prenosa može biti zadržan duže ili kraće u zavisnosti od toga šta automobil trenutno radi.
