Vazdušni jastuk nema vremena da čeka da vozač ili putnik reaguje na sudar. Od trenutka kada se dogodi nagla promena kretanja do njegovog aktiviranja prolazi veoma malo vremena, pa automobil mora stalno da prati šta se dešava sa njegovim kretanjem. Sistem koristi senzore i elektronsku kontrolnu jedinicu koja procenjuje promenu brzine i usporenje, a zatim odlučuje da li uslovi odgovaraju događaju pri kojem je potrebna zaštita.
Senzori prate nagle promene kretanja
Tokom normalne vožnje automobil stalno ubrzava, usporava, skreće i prelazi preko neravnina. Zbog toga samo svako naglo pomeranje nije dovoljno da se aktivira vazdušni jastuk. Sistem mora da razlikuje uobičajene promene kretanja od događaja koji odgovara ozbiljnom sudaru.
Senzori ubrzanja mere kako se kretanje vozila menja. Pri sudaru može doći do veoma brzog i velikog usporenja, a elektronski sistem obrađuje taj signal u veoma kratkom vremenu. Njihov zadatak je da registruju promenu kretanja dovoljno brzo da kontrolna jedinica može da obradi signal pre nego što putnik napravi veći pomak u kabini.
U savremenim automobilima postoji više senzora i izvora podataka, a njihova kombinacija zavisi od konstrukcije vozila. Podaci mogu pomoći sistemu da proceni pravac i intenzitet udara, kao i da utvrdi koji zaštitni elementi treba da budu aktivirani.
Zbog toga vazdušni jastuk nije jednostavan mehanički uređaj koji reaguje na jedan udarac. Iza njegovog aktiviranja nalazi se sistem merenja i odlučivanja koji mora da bude veoma brz i precizan.
Elektronska jedinica donosi odluku
Podaci sa senzora stižu do kontrolne jedinice sistema za pasivnu bezbednost. Ona obrađuje promene ubrzanja i druge relevantne informacije i upoređuje ih sa parametrima koji odgovaraju različitim vrstama sudara. Ona ne čeka da se posledice sudara razviju, već obrađuje signal praktično odmah nakon što se zabeleži karakteristična promena kretanja.
Važno je da prag za aktiviranje bude pažljivo određen. Ako bi sistem reagovao na svako jako kočenje ili udar u prepreku, vazdušni jastuk bi mogao da se aktivira kada nije potreban. Ako bi reagovao prekasno, ne bi pružio očekivanu zaštitu.
Zbog toga se odluka ne zasniva samo na tome koliko je automobil usporio, već na obrascu događaja koji senzori registruju. Konstrukcija konkretnog vozila određuje kako su senzori raspoređeni i kako kontrolna jedinica procenjuje situaciju.
Kako jastuk stigne da se naduva
Kada sistem utvrdi da je aktiviranje potrebno, šalje električni signal aktivatoru. On pokreće hemijski proces kojim se veoma brzo stvara gas potreban za punjenje jastuka. Proces je projektovan tako da se jastuk otvori pre nego što telo putnika stigne da udari u unutrašnje delove vozila.
Jastuk se iz kućišta oslobađa veoma brzo i zauzima prostor između putnika i određenih delova kabine. Njegova uloga nije da zaustavi telo potpuno, već da pomogne u kontroli njegovog kretanja i raspodeli deo opterećenja. Njegov položaj i oblik zavise od mesta ugradnje, pa se različiti jastuci koriste za različite zone zaštite u vozilu.
Vazdušni jastuk radi zajedno sa sigurnosnim pojasom. Pojas zadržava telo i određuje njegov položaj, dok jastuk predstavlja dodatni zaštitni element. Zato se ova dva sistema posmatraju kao deo iste bezbednosne celine.
Zašto se jastuk ne aktivira pri svakom udaru
Automobil može doživeti udar koji ne zahteva aktiviranje svih vazdušnih jastuka. Vrsta udara, njegov pravac, intenzitet i konstrukcija vozila utiču na odluku sistema.
Na primer, zaštitni elementi namenjeni prednjem, bočnom ili drugom tipu udara mogu imati različite uslove za aktiviranje. Nije cilj da se aktivira sve što je ugrađeno, već da se odgovarajući element aktivira kada procena sistema pokaže da može doprineti zaštiti.
Zato spoljašnja šteta na automobilu nije jedini pokazatelj koji objašnjava da li će se vazdušni jastuk aktivirati. Elektronski sistem procenjuje događaj na osnovu podataka koje registruje u trenutku udara.
Šta se događa posle aktiviranja
Nakon aktiviranja jastuk se veoma brzo prazni kroz predviđene otvore. Time se sprečava da ostane potpuno krut i omogućava se kontrolisano prihvatanje tela.
Jednom aktiviran vazdušni jastuk nije namenjen ponovnoj upotrebi. Njegove komponente i povezani delovi sistema moraju se pregledati i po potrebi zameniti prema proceduri proizvođača vozila.
Kontrolna jedinica i senzori mogu sačuvati podatke o događaju, u zavisnosti od sistema vozila. Zbog toga se posle ozbiljnog sudara ne proverava samo sam jastuk, već čitav sistem pasivne bezbednosti.
Suština rada je jednostavna: senzori registruju veoma brzu promenu kretanja, kontrolna jedinica procenjuje događaj, a aktivator pokreće naduvavanje. Sve se odvija u deliću sekunde, jer je upravo brzina reakcije ključna za njegovu ulogu u zaštiti putnika.
