Benzinski i dizel automobili mogu imati sličnu namenu, ali se njihov rad i svakodnevno ponašanje razlikuju u nekoliko važnih tačaka. Razlika se najlakše primećuje u načinu razvijanja snage, potrošnji goriva i zahtevima za održavanje. Na izbor utiču i vrsta vožnje, dužina relacija, godišnja kilometraža i konstrukcija konkretnog motora, pa poređenje ne može da se svede samo na cenu goriva.
Kako se razlikuju u potrošnji
Dizel motori su poznati po tome što često ostvaruju nižu potrošnju goriva, naročito pri dužim vožnjama i stabilnom opterećenju. Na to utiče način rada dizel motora i njegova efikasnost u različitim režimima.
Benzinski motori mogu trošiti više goriva u uporedivom vozilu, posebno kada se automobil često koristi u gradskoj vožnji. Međutim, razlika zavisi od zapremine, mase vozila, menjača, snage i konkretne generacije motora.
Važno je zato porediti stvarnu potrošnju konkretnog modela, a ne samo proseke koji važe za celu vrstu motora. Dva automobila slične veličine mogu imati značajno različite rezultate zbog konstrukcije i načina vožnje.
Na ukupne troškove utiče i cena goriva, ali i servis, registracija, gume i drugi redovni izdaci. Niža potrošnja sama po sebi ne znači automatski niži ukupan trošak vlasništva.
Razlika u osećaju tokom vožnje
Dizel motor obično razvija veći obrtni moment pri nižim obrtajima. Zbog toga automobil može delovati snažno pri polasku i ubrzanju iz nižeg režima, posebno kada je opterećen ili se kreće uz uspon.
Benzinski motor često omogućava širi raspon obrtaja i drugačiji osećaj pri ubrzavanju. Kod pojedinih savremenih motora turbo punjač dodatno menja karakter rada, pa razlika između dve vrste motora nije ista kao kod starijih konstrukcija.
U gradskoj vožnji benzinski automobil može biti prijatan zbog jednostavnijeg ponašanja pri čestim promenama brzine i kraćim relacijama. Dizel više pokazuje svoje karakteristike kada se motor duže zagreva i radi pod stabilnijim opterećenjem. Na kraju, osećaj za volanom zavisi i od menjača, mase automobila, prenosa, zvučne izolacije i podešavanja motora. Sama oznaka benzinski ili dizel ne opisuje potpuno ponašanje konkretnog vozila.
Održavanje i delovi koji traže pažnju
Benzinski motor uglavnom ima jednostavniji sistem sagorevanja, ali i on zahteva redovne servise, zamenu ulja, filtera i kontrolu svećica i sistema paljenja. Kod savremenih motora postoje i brojni elektronski i emisijski sistemi koji mogu zahtevati dijagnostiku.
Dizel motori imaju složeniji sistem ubrizgavanja visokog pritiska, a savremeni modeli često imaju i dodatne komponente za kontrolu emisija. Filter čestica, EGR sistem, turbo punjač i drugi sklopovi mogu biti važni za pouzdan rad.
Zbog toga kratke gradske relacije mogu biti nepovoljne za neke dizel sisteme, naročito kada motor često ne dostigne optimalnu radnu temperaturu. Kod određenih vozila to može otežati pravilno odvijanje procesa regeneracije filtera čestica.
Troškovi popravke zavise od konkretnog motora i dela koji je potrebno zameniti. Dizel nije nužno skuplji za svaki servis, ali pojedini kvarovi na složenijim sistemima mogu biti znatno skuplji.
Koji motor više odgovara načinu vožnje
Ako automobil uglavnom prelazi kratke gradske relacije, važni su brzo zagrevanje, jednostavnost korišćenja i način na koji motor podnosi česta pokretanja i zaustavljanja. U takvom režimu benzinski motor često odgovara potrebama vozača, mada treba gledati konkretan model. Za vozača koji redovno prelazi veće udaljenosti, putuje autoputem ili godišnje pravi mnogo kilometara, dizel može imati prednosti u potrošnji i ponašanju pri konstantnom opterećenju.
Ako su relacije mešovite, odluka zavisi od odnosa gradske i otvorene vožnje, planirane kilometraže i troškova održavanja. Nema smisla gledati samo jednu stavku ako će automobil najveći deo vremena biti korišćen u potpuno drugačijim uslovima. Važno je uzeti u obzir i starost vozila. Kod polovnog automobila stanje konkretnog primerka često je važnije od toga da li je motor benzinski ili dizel. Šta proveriti pre kupovine
Pre kupovine treba uporediti realnu potrošnju, planirane servisne intervale i poznate slabe tačke konkretnog motora. Kod polovnog vozila dodatno treba proveriti istoriju održavanja i stanje skupih komponenti. Za dizel je posebno važno utvrditi stanje sistema ubrizgavanja, turbine i sistema za kontrolu emisija. Kod benzinca pažnju treba obratiti na paljenje, ubrizgavanje, potrošnju ulja i stanje sistema hlađenja, u zavisnosti od motora. Treba uračunati i način vožnje koji će automobil imati nakon kupovine. Motor koji odgovara dugim relacijama može biti loš izbor ako će svakodnevno prelaziti samo nekoliko kilometara po gradu.
Najkorisnije poređenje zato počinje od konkretne potrebe: koliko kilometara prelazite, gde vozite, koliko dugo planirate da zadržite automobil i koliki budžet imate za održavanje. Tek tada razlika između benzinca i dizela dobija pravi praktični smisao.
Šta proveriti pre kupovine
Pre kupovine treba uporediti realnu potrošnju, planirane servisne intervale i poznate slabe tačke konkretnog motora. Kod polovnog vozila dodatno treba proveriti istoriju održavanja i stanje skupljih komponenti.
Za dizel je posebno važno utvrditi stanje sistema ubrizgavanja, turbine i sistema za kontrolu emisija. Kod benzinca pažnju treba obratiti na paljenje, ubrizgavanje, potrošnju ulja i stanje sistema hlađenja, u zavisnosti od motora.
Treba uračunati i način vožnje koji će automobil imati nakon kupovine. Motor koji odgovara dugim relacijama može biti loš izbor ako će svakodnevno prelaziti samo nekoliko kilometara po gradu.
Najkorisnije poređenje zato počinje od konkretne potrebe: koliko kilometara prelazite, gde vozite, koliko dugo planirate da zadržite automobil i koliki budžet imate za održavanje. Tek tada razlika između benzinca i dizela dobija pravi praktični smisao.
