Drvo na prvi pogled deluje kao jednostavan materijal, ali se njegove osobine veoma razlikuju od vrste do vrste. Neka građa lako prima udubljenja i ogrebotine, dok druga godinama podnosi pritisak, habanje i promene uslova. Razlog nije samo u tome da li je drvo tvrdo ili meko, već u njegovoj unutrašnjoj građi i načinu upotrebe.
Na trajnost utiču gustina, raspored vlakana, sadržaj vlage, prirodne smole i način obrade. Zbog toga dve daske sličnog izgleda mogu sasvim drugačije reagovati na udarac, opterećenje ili promene temperature i vlažnosti. Čvrstoća koju primećujemo u praksi rezultat je više osobina koje deluju zajedno.
Gustina mnogo govori o otpornosti drveta
Gustina je jedna od važnih osobina koja objašnjava zašto se pojedine vrste drveta teže udubljuju i habaju. Kada je veća količina drvne mase sadržana u određenoj zapremini, materijal obično pruža veći otpor pritisku. Zato guste vrste često deluju tvrđe pri svakodnevnom korišćenju.
Ipak, gustina nije isto što i ukupna čvrstoća. Drvo može biti veoma gusto, a da istovremeno bude osetljivo na određene vrste opterećenja. Na ponašanje utiču i smer vlakana, struktura ćelija i način na koji je materijal rastao.
Kada se na površinu primeni pritisak, vlakna i ćelijske strukture raspoređuju opterećenje kroz materijal. Kod otpornijih vrsta površina se teže deformiše, pa tragovi upotrebe nastaju sporije. Kod mekšeg drveta isto opterećenje može ostaviti vidljivo udubljenje.
Zato se tvrdoća najčešće posmatra kao sposobnost drveta da se odupre prodiranju i površinskom habanju, dok čvrstoća obuhvata širi skup osobina. Za izbor materijala nije dovoljno pitati koje je drvo najtvrđe, već i kakvom će opterećenju biti izloženo.
Vlakna određuju kako drvo podnosi silu
Drvo nije jednoličan blok. Njegova vlakna uglavnom pružaju mnogo veći otpor kada se sila primenjuje duž njihovog pravca nego kada deluje popreko. Zbog toga ista daska može biti veoma otporna na jednu vrstu opterećenja, a znatno osetljivija na drugu.
Raspored i pravilnost vlakana utiču i na pojavu pukotina. Ako se sila usmeri nepovoljno u odnosu na strukturu drveta, oštećenje može nastati duž vlakana. Način sečenja i orijentacija daske zato imaju veliki značaj pri izradi nameštaja, podova i nosećih elemenata.
Vlaga može promeniti ponašanje drveta
Voda je jedan od glavnih faktora koji menjaju osobine drveta. Drvo upija i otpušta vlagu iz okoline, pa se pri tome širi i skuplja. Ako su promene česte ili velike, u materijalu se stvaraju naprezanja koja mogu dovesti do krivljenja, pucanja ili razdvajanja spojeva.
Vlažno drvo može biti manje otporno na određena mehanička opterećenja, dok dugotrajna vlaga pogoduje i razvoju gljivica koje razgrađuju drvnu strukturu. Tada problem više nije samo površinsko oštećenje, već postepeni gubitak same čvrstoće materijala.
Vrsta drveta utiče i na to koliko brzo vlaga prodire kroz njegovu strukturu. Neke vrste imaju prirodno otporniju građu, dok druge zahtevaju dodatnu zaštitu. Zato isti uslovi spoljašnje sredine ne ostavljaju isti trag na svim vrstama drveta.
Sušenje i pravilna završna obrada mogu znatno produžiti vek upotrebe. Lak, ulje, boja ili drugo zaštitno sredstvo mogu smanjiti prodor vode i usporiti površinsko propadanje, iako ne menjaju osnovnu strukturu drveta.
Prirodne materije utiču na trajnost
Neke vrste drveta sadrže prirodne smole, ulja i druge materije koje otežavaju prodor vlage ili usporavaju delovanje organizama koji oštećuju drvo. Zbog toga mogu duže ostati stabilne kada se koriste u zahtevnijim uslovima.
Međutim, prirodna otpornost ne znači da je drvo neuništivo. Sunčevo zračenje, voda, temperaturne promene, udarci i trenje vremenom menjaju površinu. Ako je element stalno izložen spoljašnjim uslovima, održavanje može biti jednako važno kao i izbor vrste drveta.
Obrada dodatno menja ponašanje materijala. Dobro osušena građa odgovarajuće obrade može biti znatno stabilnija od loše pripremljenog komada iste vrste. Način sečenja, kvalitet spojeva i zaštita krajeva drveta takođe utiču na to koliko će dugo element zadržati prvobitne osobine.
Zašto godine korišćenja ne znače isto za svako drvo?
Razlika između dugotrajnog i lako oštetivog drveta nastaje iz kombinacije njegove prirodne strukture i uslova upotrebe. Gustina i tvrdoća određuju kako će površina podneti udarce i habanje, dok vlakna, vlaga i način obrade utiču na stabilnost i pojavu dubljih oštećenja.
Zato ne postoji jedna osobina koja sama garantuje dug vek. Vrsta drveta mora se posmatrati zajedno sa namenom, opterećenjem i okruženjem. Materijal koji je odličan za unutrašnji nameštaj ne mora biti jednako pogodan za vlažan prostor ili stalnu upotrebu na otvorenom.
