Kada otvorite kesu brašna i sipate ga u vanglu, često se prvo podigne sitan beli oblak. Dovoljno je malo trzaja ruke, pa da se prašina razleti po stolu, radnoj površini i vazduhu. To nije samo nered. To je posledica načina na koji je brašno sastavljeno i kako se ponaša kad krene da pada kroz vazduh.
Brašno je mleveni biljni materijal, najčešće pšenica, i sastoji se od veoma sitnih čestica. Što su čestice sitnije i suvlje, to lakše bivaju nošene vazduhom. Zato se brašno ponaša drugačije od krupnije soli ili šećera, koji padaju teže i ređe prave oblak. Kod brašna su zrna toliko mala da se pri sipanju lako odvajaju jedno od drugog. Tako nastaje prašenje.
Šta se zapravo vidi kada se brašno „dimi“
Onaj beli trag nije dim, nego oblak najsitnijih čestica koje su se odvojile od glavne mase. Kad brašno udara o ivicu posude ili o drugu gomilu brašna, deo čestica se odbije i ostane da lebdi u vazduhu. U kuhinji to izgleda kao da se brašno samo od sebe rasipa, ali u pozadini je čista fizika. Čestice su male, lagane i dovoljno suve da ostanu u vazduhu makar kratko.
Zanimljivo je da prašenje nije isto kod svakog brašna. Fino mleveno brašno obično se lakše raznosi od grublje mlevenih vrsta. Ako je vazduh suv, efekat je još izraženiji, jer su čestice manje zalepljene jedna za drugu. U toploj prostoriji, posle grejanja, to se vidi još jasnije.
Zašto ga vazduh tako lako nosi
Na sitne čestice ne deluje samo sila kojom ih sipamo, već i strujanje vazduha oko njih. Dovoljno je da se brašno izliva sa malo više visine, pa da vazduh pri padu napravi vrtlog i raznese najlakši deo. To je isti razlog zbog kog se i pepeo lako širi kad ga neko prospe ili duva preko njega. Sitno, suvo i lagano, pa nema mnogo otpora.
Tu postoji česta zabluda: ljudi misle da je brašno „lepljivo“ i zato leti svuda. U stvari, upravo suprotno. Ono nije lepljivo dok je suvo, nego je rasuto u mnoštvo sitnih čestica koje se lako odvajaju. Tek kad dođe u dodir sa vodom, počinje da se zgrudvava i da gubi to ponašanje.
Uloga vlage, mlevenja i pakovanja
Vlažnost vazduha menja način na koji se brašno ponaša. Kad je vazduh vlažniji, čestice mogu da upiju malo vlage i da postanu teže za raznošenje. Zato brašno iz ostave ponekad deluje „mirnije“ zimi, a praši se više u suvim prostorijama. Nije isto ni brašno iz različitih vreća, jer način mlevenja i prosejavanja menja veličinu zrna.
Pakovanje takođe ima ulogu. Ako je brašno dugo stajalo i nije sabijeno, u njemu je više rastresitih delova, pa se lakše diže u oblak. Kada se sipa naglo, naročito iz veće visine, vazduh dobija više prostora da ga raznese. Zato ista količina može da se ponaša sasvim drugačije u plitkoj činiji i u dubokoj posudi.
Zašto se brašno lepi za ruke i stolove
Mnogi prvo primete prašinu, a tek posle i tanak sloj koji ostaje na rukama, pultu i kuhinjskom priboru. To se dešava zato što se najfinije čestice lako hvataju za sitne neravnine na površini. Nije potrebna nikakva posebna „hemija“ da bi se to desilo. Dovoljna su mala zrnca, malo statičkog elektriciteta i malo vlage iz vazduha ili kože.
Zato brašno ostavlja trag i kad izgleda kao da je palo samo nekoliko kašika. Sitne čestice se rasprše šire nego što oko proceni na prvi pogled. Taj efekat je posebno vidljiv kad se brašno istrese iz veće ambalaže ili kad se posuda naglo prevrne. Tada se ne rasipa samo ono što vidite, nego i deo koji ostane da lebdi pre nego što slegne.
Šta o tome otkriva obična kuhinjska scena
Kada se u kuhinji pojavi oblak brašna, ne znači da je brašno „loše“ ili da je nešto pošlo naopako. To je normalno ponašanje finog suvog praha. Isto se događa i sa kakaom, šećerom u prahu ili začinima u vrlo sitnom mlevenju, samo u različitom stepenu. Kod brašna je taj efekat izraženiji jer se ono često koristi u većoj količini i sipa se naglo.
Najtačniji uvid je zapravo jednostavan: što je materijal sitniji, suvlji i lakši, to ga vazduh lakše raznosi. Brašno je gotovo školski primer za to. Zato se praši pri sipanju, a ne zato što je nešto neobično sa kesom, posudom ili rukom koja ga drži. U tome je cela priča, i baš zbog toga svaki pokret pri radu s brašnom ostavlja vidljiv trag u vazduhu.
