Posle prvog otopljavanja često se vidi ista scena: sneg sa krova krene odjednom, kao da je neko povukao zavesu. Nije to zato što se krov „odjednom oslobodio“, već zato što se promenilo šta drži snežnu masu na mestu. Kad se temperatura podigne, gornji sloj omekša, donji deo postane klizaviji, a između snega i pokrivača počne da se stvara tanak sloj vode. Tada i mali nagib može da bude dovoljan.
Ovaj proces mnogi pogrešno vezuju samo za topljenje odozgo. U praksi, sneg sa krova ne krene uvek zato što se sav sneg istopio, nego zato što se naruši ravnoteža između težine, trenja i zaleđenih slojeva. Dovoljan je i prvi veći talas toplijeg vazduha, naročito posle noći sa mrazom. Tada se krov ne ponaša kao suva površina po kojoj se sneg „spušta“, nego kao podloga na kojoj ledena kora i voda rade zajedno.
Zašto sneg ne stoji mirno ceo zimski period
Sneg na krovu nije jednaka masa. Gornji sloj je obično mekši, a donji sloj, onaj uz crep, lim ili drugi pokrivač, može da se pretvori u led. To znači da ceo paket ima različite slojeve koji se ponašaju različito kad temperatura poraste. Čim se između tih slojeva pojavi malo vode, trenje naglo opada.
To se najbolje vidi na kosim krovovima. Na njima sneg ne mora da „klizi“ kao na šinama, dovoljno je da izgubi oslonac. U tom trenutku masa počinje da se pomera pod sopstvenom težinom. Na ravnijim krovovima je isti mehanizam prisutan, ali posledica nije isto klizanje, već češće zadržavanje i raspoređivanje vode ili snega na drugim mestima.
Uloga vode nastale otopljavanjem
Voda je glavni razlog zbog kog sneg postaje pokretan. Kad se gornji sloj otapa, ta voda prolazi nadole i stiže do granice između snega i krova. Tu se stvara tanak film koji radi kao podmazivač. Zvuči sitno, ali upravo taj sloj pravi razliku između snega koji stoji i snega koji kreće.
Zanimljiv je jedan detalj koji se često ne primećuje. Sneg ne mora da se otopi mnogo da bi krenuo. Nekad je dovoljno da se tek površinski razmekša, pa da se težina gornjih slojeva prenese na klizavu osnovu. Zato posle kratkog otopljavanja može da padne masa koja izgleda mnogo veća nego što bi čovek očekivao po samom vremenu koje je bilo toplije.
Kako nagib krova menja ponašanje snega
Nagib krova određuje koliko će brzo sneg izgubiti stabilnost. Što je krov strmiji, to je veća šansa da će se sloj pomeriti čim oslabi trenje. Na blagim krovovima sneg može da ostane dugo, ali i tamo otopljavanje stvara vodu koja kasnije može da se pretvori u led i ponovo promeni način na koji se masa drži.
Materijal krova takođe ima značaj. Na glatkim površinama, kao što su limeni krovovi, sneg lakše kreće nego na hrapavijim pokrivačima. Nije, međutim, sve do materijala. Čak i na gruboj površini dovoljno je da se ispod snega napravi ledena opna, pa da se ponašanje potpuno promeni. Zato ista količina snega ne reaguje isto na svim krovovima.
Zašto se klizanje često dešava posle hladne noći
Posle otopljavanja često dođe hladna noć, a to je zgodan trenutak za stvaranje ledene podloge. Danju voda omekša donji sloj, a noću se ta voda zaledi. Sutradan, kad sunce ponovo zagreje krov, novi sloj snega više ne leži na stabilnoj podlozi, nego na glatkoj površini leda. Tada klizanje može da krene naglo.
Zbog toga ljudi ponekad imaju utisak da je sneg „sam pao“ bez jasnog razloga. Razlog postoji, samo nije vidljiv na prvi pogled. Promena temperature u nekoliko sati može da uradi više nego ceo prethodni dan blage zime. To je onaj deo priče koji se lako previdi, jer se opasnost ne stvara u trenutku pada temperature, već u prelazu iz otopljenog u zaleđeno stanje.
Šta ljudi obično pogrešno pretpostave
Česta zabluda je da je sneg opasan samo dok je veoma hladno. U stvari, upravo period oko nule često pravi najveće probleme, jer se tada smenjuju topljenje i ponovno smrzavanje. U takvim uslovima krov postaje dinamična površina, a ne mirna zimska scena.
Druga zabluda je da će sneg uvek kliziti postepeno. Ne mora. Ako se donji sloj odlepi od podloge odjednom, može da se pokrene čitava ploha. Zato sneg sa krova ponekad ne pada u manjim komadima, nego u jednom većem odronu. To zavisi od sloja snega, nagiba, materijala i toga koliko je vode već ušla između snega i krova.
Kad se posle otopljavanja na krovu vide viseći rubovi snega ili ledene ivice, to obično znači da se masa već priprema za pomeranje. Nije to samo zimski prizor, nego znak da je ravnoteža već narušena i da se težina uskoro može preneti na uski, klizavi oslonac.
