Zenice se neprestano prilagođavaju uslovima u kojima se nalazimo, iako njihovo širenje ili skupljanje uglavnom ne primećujemo. Otvor u središtu oka menja svoju veličinu kako bi regulisao količinu svetlosti koja dolazi do mrežnjače, ali na njegovu veličinu utiču i aktivnosti mozga, emocije, blizina predmeta koji posmatramo i određene telesne reakcije. Zbog toga zenica nije samo jednostavan otvor kroz koji prolazi svetlost, već deo složenog sistema koji povezuje oko i nervni sistem.
Svetlost pokreće najvažniju promenu
Najvidljivija promena dešava se kada pređemo iz svetle prostorije u tamniji prostor. U jakom svetlu zenice se sužavaju, čime se smanjuje količina svetlosti koja ulazi u oko. Kada svetlosti nema dovoljno, one se šire kako bi do mrežnjače stiglo više svetlosnih zraka. Ova reakcija počinje veoma brzo i odvija se bez naše svesne odluke.
Za promenu prečnika zenice zaduženi su mišići koji se nalaze u šarenici, obojenom delu oka. Jedan skup mišićnih vlakana omogućava sužavanje, dok drugi omogućava širenje. Njihov rad kontroliše autonomni nervni sistem, koji upravlja brojnim funkcijama koje ne moramo svesno da pokrećemo, kao što su rad srca, disanje i varenje.
Kada jako svetlo dospe do mrežnjače, informacija o osvetljenosti putuje nervnim putevima do centara u mozgu koji upravljaju refleksom zenice. Mozak zatim šalje signal mišićima šarenice da promene njen otvor. Reakcija je toliko brza da se veličina zenice može promeniti pre nego što uopšte obratimo pažnju na promenu osvetljenja.
Mišići šarenice menjaju otvor zenice
Slično tome, u mraku se aktivira suprotan odgovor. Širenje zenica omogućava oku da iskoristi dostupnu svetlost, što je naročito važno kada se oči prilagođavaju noćnim uslovima. Ipak, šira zenica ne znači automatski da ćemo bolje videti, jer na vid utiču i mrežnjača, optički delovi oka i način na koji mozak obrađuje primljene informacije.
Šarenica zato funkcioniše kao svojevrsna biološka blenda. Njeni mišići menjaju prečnik otvora u skladu sa signalima nervnog sistema, dok se svetlosni podaci iz oka prosleđuju dalje prema mozgu. Ovaj mehanizam omogućava da se uslovi za formiranje slike stalno prilagođavaju promenama u okruženju.
Pogled na blizinu menja reakciju oka
Veličina zenica ne zavisi samo od svetlosti. Kada pogled usmerimo sa udaljenog predmeta na nešto što je sasvim blizu, zenice se obično sužavaju zajedno sa promenama koje omogućavaju očima da pravilno fokusiraju sliku. Ova reakcija deo je takozvanog refleksa blizine i odvija se istovremeno sa prilagođavanjem oblika očnog sočiva i položaja očiju.
Promena se može uočiti, na primer, kada pogled sa prostora ispred sebe prebacimo na tekst koji držimo blizu lica. Oči tada moraju da usklade nekoliko procesa kako bi slika ostala jasna. Sužavanje zenice doprinosi optičkim uslovima potrebnim za precizno fokusiranje.
Ovakvo prilagođavanje odvija se automatski i ne zahteva svesno razmišljanje o tome šta oko radi. Zbog toga možemo dugo čitati, gledati ekran ili posmatrati predmet iz neposredne blizine, a da uopšte ne registrujemo promene koje se istovremeno događaju u zenicama.
Kada ponovo pogledamo u daljinu, odnos između ovih reakcija se menja. Oko se prilagođava novoj udaljenosti, a veličina zenice ponovo zavisi od kombinacije osvetljenja, fokusa i aktivnosti nervnog sistema.
Emocije i nervni sistem takođe imaju ulogu
Na zenice mogu uticati i emocije i stanje organizma. Uzbuđenje, strah, napetost ili iznenađenje mogu dovesti do njihovog širenja, jer autonomni nervni sistem menja način na koji telo reaguje na situaciju. Zbog toga se veličina zenica ponekad menja i kada osvetljenje ostaje potpuno isto.
Promene mogu biti povezane i sa mentalnim naporom. Kada smo snažno usredsređeni na neki zadatak, zenice mogu privremeno promeniti veličinu. Istraživanja su pokazala da takve promene mogu pratiti promene u aktivnosti nervnog sistema, pa se zenice koriste i u naučnim istraživanjima pažnje i obrade informacija.
Zašto zenice nisu uvek iste veličine
Na veličinu zenica mogu uticati i lekovi i druge supstance koje menjaju rad nervnog sistema. Zbog toga zenice kod iste osobe ne moraju uvek izgledati isto čak ni pri sličnom osvetljenju. Promena može biti očekivana posledica određenog dejstva na organizam, ali ponekad može ukazivati i na problem koji zahteva stručnu procenu.
Postoji i prirodna razlika među ljudima, kao i između leve i desne zenice u određenim okolnostima. Male promene koje se povremeno uočavaju ne moraju značiti da postoji poremećaj. Važno je posmatrati nagle ili izrazite promene, naročito ako se pojave zajedno sa bolom u oku, smetnjama vida, jakom glavoboljom ili drugim neuobičajenim simptomima.
