Glas se tokom odrastanja ne menja slučajno, već kao posledica razvoja organa koji učestvuju u stvaranju zvuka. Kako telo sazreva, menjaju se grkljan, glasne žice, disajni putevi i mišići koji učestvuju u govoru. Hormonske promene tokom puberteta posebno utiču na veličinu i građu grkljana, zbog čega glas može postati dublji, jači ili drugačijeg karaktera. Promena nije ista kod svih ljudi, jer se telo ne razvija potpuno istim tempom niti na isti način.
Grkljan raste zajedno sa telom
Glas nastaje u grkljanu, gde se nalaze glasne žice. Kada vazduh iz pluća prolazi kroz njih, one počinju da vibriraju i stvaraju osnovni zvučni signal. Oblik i veličina grkljana utiču na način na koji će taj signal zvučati.
Tokom odrastanja grkljan postaje veći, a njegove unutrašnje strukture menjaju dimenzije i proporcije. Prostor kroz koji prolazi vazduh takođe se menja, pa se menjaju uslovi u kojima nastaje i širi zvuk. Zbog toga glas koji je ranije bio viši može postepeno dobiti niži ton i drugačiju boju.
Glasne žice postaju duže i deblje
Jedna od važnih promena odnosi se na glasne žice, odnosno glasnice. Njihova dužina, masa i napetost utiču na frekvenciju vibriranja. Kada su glasnice duže i masivnije, mogu vibrirati sporije, što se najčešće povezuje sa nižim osnovnim tonom glasa.
Međutim, dubina glasa nije određena samo jednom osobinom. Na zvuk utiču i oblik grkljana, usna i nosna šupljina, način disanja, mišićna kontrola i građa drugih delova govornog aparata. Zato dve osobe slične visine mogu imati veoma različit glas.
Promena glasnica tokom puberteta naročito je izražena kod mnogih dečaka, kod kojih hormonalni razvoj često dovodi do većeg povećanja grkljana i glasnica. Kod devojčica se takođe događaju promene, ali su prosečno manje izražene, pa je prosečna promena visine glasa drugačija.
Hormoni pokreću veliki deo promena
Pubertet je period u kojem se menja aktivnost hormona koji usmeravaju sazrevanje celog organizma. Polni hormoni utiču na razvoj različitih tkiva, uključujući i organe koji učestvuju u stvaranju glasa. Zbog toga se promena glasa javlja zajedno sa drugim telesnim promenama karakterističnim za odrastanje.
Kod dečaka povećanje nivoa androgena povezano je sa izraženijim rastom grkljana i glasnica. Kod devojčica hormonske promene takođe utiču na glas, ali je promena struktura u proseku blaža. Individualne razlike ipak mogu biti velike, pa se ne može unapred odrediti tačna dubina glasa koju će neko imati.
Hormoni, međutim, ne određuju sami konačan zvuk. Na način govora utiču i navike, okruženje, jezik, način disanja i iskustvo. Kada se anatomske promene završe, osoba postepeno prilagođava i način na koji koristi novi glas.
Zašto glas ponekad „puca“ tokom puberteta
Tokom naglih promena glas može povremeno postati nestabilan. Osoba može pokušati da govori tonom koji je navikla da koristi, dok se glasnice i grkljan već nalaze u drugačijem položaju. Kontrola tona tada može kratkotrajno biti manje precizna, pa glas prelazi između viših i nižih registara.
Takva promena ne znači da glasnice rade nasumično. Nervni sistem i mišići koji kontrolišu grkljan i dalje uče da se prilagode novim dimenzijama. Kako se razvoj usporava i koordinacija poboljšava, glas obično postaje stabilniji.
Zašto svako na kraju ima drugačiji glas
Čak i kada se razvoj odvija uobičajeno, glas neće biti isti kod svih ljudi. Razlike u veličini i obliku grkljana, dužini i debljini glasnica, prostoru u ustima i nosu i načinu na koji se zvuk oblikuje daju svakom glasu karakterističnu boju.
Na glas utiče i način na koji osoba govori. Navika da se koristi viši ili niži registar, brzina govora, disanje i položaj jezika mogu promeniti kako će isti osnovni zvuk biti doživljen. Zbog toga anatomija postavlja određene granice, ali ne određuje svaki detalj govora.
Rast grkljana i glasnica, hormonske promene i razvoj mišićne kontrole postepeno menjaju frekvenciju i boju zvuka. Kada se te promene stabilizuju, osoba dobija glas koji je karakterističan za njenu anatomiju i način govora.
Glas se, dakle, tokom odrastanja menja zato što se menja telo koje ga proizvodi.
