Zimska jutra često počnu istim prizorom: staklo je zamagljeno, a pri dnu prozora stoje sitne kapljice. Mnogi odmah pomisle da je prozor loš, ali to nije jedino objašnjenje. Najčešće je reč o vlazi u vazduhu koja se susretne sa hladnom površinom stakla. Tada vodena para prelazi u tečnost. Jednostavno, ali ne i uvek bezazleno.
Ta pojava se zove kondenzacija. To je isti proces zbog kog se spoljašnjost čaše sa hladnim pićem ovlaži tokom letnjeg dana. Vazduh u stanu uvek nosi određenu količinu vodene pare, a kada naiđe na dovoljno hladno staklo, para se pretvara u kapljice. Na prozoru se to vidi brže nego na zidu, jer je staklo obično hladnije od okolnih površina.
Šta se zapravo dešava na staklu
Unutrašnja strana prozora se ugreje sporije nego vazduh u sobi, naročito u ranim jutarnjim satima. Ako je napolju hladno, a u prostoru toplo i vlažno, staklo postaje mesto gde se vazduh prvo hladi do granice. Čim temperatura površine padne ispod tačke rose, vlaga više ne ostaje u gasovitom stanju i pojavljuje se kao kapljice.
Tačka rose je samo naziv za temperaturu na kojoj vazduh više ne može da zadrži svu vlagu koju nosi. To nije nešto što se vidi golim okom, ali objašnjava zašto se kapljice javljaju baš na određenom mestu. Isto se događa i na ogledalu u kupatilu posle vrućeg tuširanja. Površina je hladna, vazduh pun pare i rezultat je isti.
Zašto se kapljice skupljaju baš zimi
Zimi je razlika između temperature unutra i napolju mnogo veća nego u proleće ili jesen. Staklo tada lakše povuče hladnoću spolja, pa se unutrašnja strana brže rashladi. Ako se u stanu kuva, suši veš ili se prostorije manje provetravaju, u vazduhu ostaje još više vlage. Tada je dovoljno i malo hladniji prozor da se pojave kapljice.
Mnogi misle da se to dešava samo u starim stanovima ili na lošoj stolariji. Nije tačno. I noviji prozor može da se orošava ako je unutra previše vlage ili ako je soba hladnija nego što se očekuje. Razlika je u tome što se kod lošije izolacije kapljice obično javljaju češće i na većoj površini.
Kada je to normalno, a kada znak problema
Povremeno orošavanje, naročito u hladnim noćima, samo po sebi nije kvar. To je znak da uslovi u prostoriji i spoljašnja temperatura nisu u ravnoteži. Ipak, ako se voda skuplja svakog jutra, curi niz staklo ili se pojavi buđ oko ramova, onda je to već signal da je u prostoru previše vlage ili da prozor slabije zadržava toplotu.
Buđ se ne javlja zbog kapljica same po sebi, već zato što se vlaga zadržava na hladnim mestima dovoljno dugo. Zato se problem ne završava na staklu. Često prvi tragovi nastaju na gumenim dihtunzima, u uglovima špaletni ili iza zavesa, gde vazduh slabije kruži. Tu se vlaga najduže zadržava.
Od čega zavisi koliko će prozor da orošava
Na količinu kapljica utiče više stvari odjednom. Temperatura u sobi, količina vlage u vazduhu, vrsta stakla, broj komora u stolariji, pa i to da li su zavese spuštene preko celog prozora. Ako je prozor zaklonjen debelom zavesom, toplota iz prostorije teže stiže do stakla, pa ono ostaje hladnije.
Još jedan detalj koji mnogi ne primete jeste položaj radijatora. Kada je izvor grejanja daleko od prozora ili je ispod njega slab protok toplog vazduha, staklo ostaje hladnije nego što bi trebalo. Zbog toga se kapljice češće vide u uglovima nego po sredini. Sitnica, ali pravi razliku.
Šta kapljice govore o vazduhu u stanu
Orošavanje prozora je često prvi vidljiv trag da je vlaga u prostoru visoka. Ljudi je obično ne primećuju dok ne vide staklo, iako je tu i ranije bila prisutna. Kuhinja, kupatilo i veš sušionica unose mnogo vodene pare u stan. Ako se ta para ne izvede napolje ili ne raspodeli kroz prostor, ona završava na najhladnijim površinama.
Zato sitne kapljice nisu samo estetska smetnja. One su mala poruka da vazduh u prostoriji i temperatura stakla nisu u dobrom odnosu. Kad se to ponavlja danima, prozor samo pokazuje ono što se u vazduhu već događa, a staklo je prvi svedok te neravnoteže.
