Kad se u čaši sa sokom, mineralnom vodom ili šampanjcem pojavi prvi mehurić, većina ljudi vidi samo sitnu tačkicu koja brzo krene nagore. A iza nje je prilično uredna fizika: gas izlazi iz tečnosti, skuplja se oko sićušnog mesta i raste dok ne postane dovoljno veliki da se odvoji i ispliva. To je isti prizor u običnoj čaši i u flaši piva, samo su tečnost, gas i uslovi drugačiji.
Mehur u čaši nije „rupa“ u vodi, niti mali balon koji se sam stvara ni iz čega. To je džep gasa okružen tankim slojem tečnosti. U peni od piva, na primer, taj sloj tečnosti drži mnogo malih mehurića zajedno, dok u običnoj mineralnoj vodi obično vidimo pojedinačne mehuriće koji se penju ka površini. Razlika je bitna, jer ponašanje mehura zavisi od toga da li je gas već rastvoren u tečnosti ili je dopreo spolja.
Odakle dolazi gas
U gaziranim pićima gas je najčešće ugljen-dioksid, koji je pod pritiskom rastvoren u tečnosti. Dok je flaša zatvorena, pritisak ga drži u vodi ili napitku. Čim otvorite bocu, pritisak padne i deo gasa više ne može da ostane rastvoren. Počinje da traži izlaz. Zato se u mineralnoj vodi odmah vide mehurići uz zid čaše.
U običnoj vodi mehurići nastaju drugačije, recimo kad se voda zagreva. Tada se stvara vodena para, pa mehurić nije gas iz boce, nego para koja se skuplja u toplijem delu tečnosti. Isto rešenje, drugačiji gas. Zato nije tačno da su svi mehurići isti, iako spolja tako izgledaju.
Zašto se hvataju za zid čaše
Prvi mehurić se retko pojavi nasred mirne tečnosti. Mnogo češće se zalepi za mikroskopske neravnine na staklu, za prašinu ili za sitne ogrebotine. To mesto se zove jezgro stvaranja mehura, ali taj stručni izraz samo znači da gasu treba oslonac da bi se skupio u vidljiv oblik.
Zbog toga se čaša koja je baš glatka i veoma čista nekad ponaša drugačije od čaše sa par sitnih tragova. U jednoj će mehurići krenuti ranije i češće, u drugoj će ih biti manje, pa čak i kada je piće isto. To je jedan od onih detalja koji ljudi retko primete, a menja ceo prizor na dnu čaše.
Kako mehur raste
Dok se mehur diže, on skuplja još gasa iz tečnosti oko sebe. Istovremeno ga pritiska voda, a sa strane ga drži površinski napon, osobina koja tečnost ponaša kao zategnutu opnu. Zato mehurić ne raste proizvoljno, nego u stalnoj borbi između pritiska iznutra i „zatezanja“ spolja.
Kako ide ka površini, pritisak oko njega opada. To znači da isti gas zauzima više prostora, pa mehur postaje veći. Zato mehurić koji je pri dnu čaše sitan, pri vrhu često izgleda krupnije, iako mu se gas nije iznenada umnožio. Samo je dobio više prostora.
Zašto neki mehurići brzo nestanu
Kad mehur stigne do površine, ne ostaje dugo ako nema penu ili nešto što bi ga stabilizovalo. Tanka opna tečnosti puca, gas izlazi u vazduh i mehur nestaje za tren. U mineralnoj vodi to se skoro i ne primećuje, jer je sve brzo i čisto.
U pivu je slika drugačija. Proteini i druge sitne materije u piću pomažu da se mehurići spoje u penu koja duže traje. Zato pivo ima postojaniju belu kapu, dok gazirana voda obično samo šušti i odmah se smiri. Nije stvar u „jačini“ pića, nego u tome šta sve ima u tečnosti osim gasa.
Zabluda da su mehurići dokaz da je piće „pokvareno“
Često se misli da mehurići znače da je nešto fermentisalo ili da se piće pokvarilo. To važi samo u posebnim slučajevima, ali ne i za gazirana pića koja su namerno napunjena ugljen-dioksidom. U njima je mehurić očekivan, a ne sumnjiv.
Ipak, ako se u nekom napitku pojavi neočekivana pena, čudan miris ili zamućenje, onda mehurići sami po sebi nisu važni, nego ono što dolazi uz njih. Sam gas nije znak nečistoće. On je samo posledica uslova u tečnosti.
Šta uočimo tek kad gledamo pažljivije
Mali mehurići nisu samo lep prizor, nego i trag kretanja u tečnosti. Oni pokazuju gde se gas skuplja, koliko je piće gazirano i koliko se brzo oslobađa pritisak. Zato ista čaša mineralne vode može ujutru da se ponaša drugačije nego uveče, naročito ako je stajala otvorena.
Zanimljivo je i to da se mehurići ne dižu svuda istom brzinom. Veći se obično brže odvajaju i brže stižu do vrha, dok manji mogu da ostanu duže u sredini čaše. Zato trag mehurića u čaši nije ravna linija, nego mala mapa uslova u samoj tečnosti. Posmatranje te mape traje samo nekoliko sekundi, a govori više nego što deluje na prvi pogled.
