Magla može da se pojavi gotovo neprimetno, pa prostor koji je uveče bio potpuno vidljiv ujutru izgleda kao da je prekriven belim slojem vazduha. Iako deluje kao oblak koji se spustio na zemlju, magla zapravo nastaje kada se vazduh pri tlu dovoljno ohladi ili primi dovoljno vlage da vodena para počne da prelazi u veoma sitne kapljice. U dolinama se ovaj proces često lakše pokrene jer reljef utiče na kretanje i zadržavanje hladnog i vlažnog vazduha. Zbog toga se magla može formirati za samo nekoliko sati kada se poklope odgovarajući uslovi.
Kada vazduh više ne može da zadrži svu vodenu paru
Vazduh uvek sadrži određenu količinu vodene pare, ali njegova sposobnost da je zadrži zavisi od temperature. Topliji vazduh može da sadrži više vodene pare, dok se sa hlađenjem ta granica smanjuje. Kada vazduh dostigne temperaturu pri kojoj je zasićen, višak vodene pare počinje da prelazi u tečnu vodu.
Pri tlu se tada formiraju veoma sitne kapljice koje ostaju lebdeće u vazduhu. Veliki broj takvih kapljica rasipa svetlost i smanjuje vidljivost, pa prostor počinje da izgleda zamućeno. Upravo ta suspenzija kapljica predstavlja maglu.
Vedro nebo i slab vetar često dodatno pogoduju njenom razvoju. Slabo strujanje omogućava da se hladan i vlažan vazduh zadrži blizu tla, dok jak vetar može da ga izmeša sa toplijim i suvlјim vazduhom iznad, otežavajući formiranje guste magle.
Važna temperatura u ovom procesu je temperatura rose. To je približna temperatura do koje vazduh mora da se ohladi da bi postao zasićen vodenom parom pri datoj količini vlage. Što je temperatura vazduha bliža temperaturi rose, manji pad temperature potreban je da se stvore uslovi za nastanak magle.
Noćno hlađenje pri tlu može brzo da pokrene proces
Tokom vedre i mirne noći površina Zemlje gubi toplotu zračenjem. Tlo se hladi, a vazduh neposredno iznad njega postepeno preuzima nižu temperaturu. Ako je vazduh dovoljno vlažan, temperatura može za nekoliko sati da se približi temperaturi rose.
Kada se dostigne zasićenje i vlaga u vazduhu više ne može da ostane u gasovitom obliku, vodena para počinje da se kondenzuje u kapljice. Tako se pri samoj površini formira sloj magle koji može biti tanak i lokalizovan, ali može i da se proširi na veće područje. Ovakav proces posebno pogoduje nastanku radijacione magle.
Zašto se magla često zadržava u dolinama
Reljef može snažno uticati na raspored temperature pri tlu. Tokom noći se vazduh u blizini površine hladi i postaje gušći, pa može da se spušta niz padine prema nižim delovima terena. U dolinama se tada može nakupiti sloj hladnijeg vazduha, dok topliji vazduh ostaje iznad.
Ako je vazduh veoma vlažan, Sunce slabo, a vetar miran, magla može opstati znatno duže. Nasuprot tome, jače zagrevanje i mešanje vazduha mogu je ukloniti relativno brzo. Isti prostor zato može imati potpuno različitu vidljivost u nekoliko uzastopnih sati.
Ako u tom nižem sloju ima dovoljno vlage, hlađenje može biti dovoljno da se dostigne temperatura rose i započne kondenzacija. Zato doline i kotline mogu biti maglovite dok su okolne padine ili viši predeli vedriji. Razlika može biti naročito uočljiva tokom mirnih, stabilnih noći.
Vetar, vlaga i Sunce odlučuju koliko će trajati
Nastanak magle ne zavisi samo od temperature. Potrebna je i dovoljna količina vlage, a važna je i brzina strujanja vazduha. Slab vetar može pomoći da se hladan vazduh zadrži pri tlu, dok jače mešanje atmosfere često razređuje maglu ili je potpuno uklanja.
Sunce nakon izlaska počinje da zagreva površinu, pa se sloj vazduha pri tlu postepeno zagreva. Kada njegova temperatura poraste iznad temperature rose, kapljice ponovo prelaze u vodenu paru i vidljivost se poboljšava. Zato se jutarnja magla često povlači tokom prepodneva, iako brzina njenog nestanka zavisi od uslova.
Magla nije uvek ista, iako izgleda slično
Postoje različiti načini nastanka magle, u zavisnosti od toga kako se vazduh hladi ili dobija vlagu. Pored radijacione magle, koja je česta tokom mirnih noći, postoje i magle povezane sa kretanjem vlažnog vazduha preko hladnije podloge ili sa mešanjem vazdušnih masa različitih temperatura.
Za posmatrača sve one mogu izgledati kao beli sloj koji smanjuje vidljivost, ali meteorološki uslovi koji su doveli do njihovog nastanka mogu biti veoma različiti. Zato podatak da je magla prisutna sam po sebi ne govori dovoljno o tome koliko će trajati ili kako će se kretati.
Magla se u takvim uslovima može ponašati kao sloj zarobljen pri dnu reljefa. Dok se vazduh iznad njega ne zagreje ili ne počne jače da se meša, kapljice mogu ostati suspendovane. Zbog toga magla u dolini ponekad potraje i nakon izlaska Sunca.
Magla je, u suštini, rezultat veoma preciznog odnosa između temperature, vlage, strujanja i reljefa. Kada se vazduh pri tlu ohladi do odgovarajuće granice i više ne može da zadrži svu vodenu paru, nastaju sitne kapljice. U dolinama se taj proces često lakše održava jer hladan vazduh ostaje pri dnu, pa se magla može formirati i povući tek nakon promene uslova.
