Kad tacnu kupujete zato što treba da posluži nekoliko tanjira odjednom, a zatim da je brzo operete i vratite na mesto, izbor je sužen više nego što deluje. Dobra tacna za serviranje mora da bude dovoljno lagana za nošenje, dovoljno stabilna da ne klizi u rukama i dovoljno jednostavna za održavanje da se ne pretvori u još jedan komad koji stoji i smeta.
Tu lako nastaje greška: ljudi najčešće gledaju samo izgled ili veličinu, pa tek kod prve upotrebe shvate da je tacna preteška, glatka ili nepraktična za sudoperu i mašinu za sudove. Zato je korisnije gledati nekoliko praktičnih osobina redom, od materijala do oblika ivice. Tek tada se vidi šta je zaista zgodno za svakodnevnu upotrebu.
Materijal odlučuje koliko će tacna biti laka za nošenje i pranje
Prvi kriterijum je materijal. Plastična tacna je obično najlakša, pa je zgodna kada nosite više čaša ili tanjira kroz stan, ali kvalitet plastike mora da bude dobar, jer tanak i savitljiv komad brzo počinje da se uvija. Drvena tacna deluje lepše i mirnije stoji na stolu, ali traži pažljivije pranje i sušenje, jer ne trpi dugo natapanje.
Metalne tacne, posebno tanke, mogu da budu vrlo praktične ako imaju malu težinu i čvrstu ivicu, ali neke umeju da budu bučne i klizave. Staklo je lepo za posluživanje na stolu, ali retko odgovara ako vam je prenosivost važna, jer je teže i osetljivije. Ako je cilj jednostavno održavanje, glatka površina bez poroznih delova obično je sigurniji izbor.
Težina je važnija nego što izgleda na polici
Tacna koja je teška već sama po sebi postaje naporna čim na njoj budu dve čaše, tanjir i činija. To se posebno oseti kad je nosite jednom rukom kroz hodnik ili preko terase, gde nema mesta za ispravljanje hvata. Zato vredi uzeti tacnu u ruku pre kupovine, jer razlika od nekoliko stotina grama u praksi ume mnogo da znači.
Laka tacna nije uvek dobra ako je previše tanka. Tada se savija pri podizanju, pa se sadržaj pomera i povećava se rizik da nešto sklizne. Idealno je da tacna bude lagana, ali dovoljno kruta da ne „radi” pod teretom. To je sitnica koju mnogi ne primete dok ne prenesu punu tacnu od kuhinje do dnevne sobe.
Površina i ivice određuju koliko će posla biti oko pranja
Kad je lako pranje u prvom planu, gledajte koliko je površina ravna i da li ima mnogo udubljenja, reljefa ili ukrasa. Sve što izgleda lepo na fotografiji može da uhvati masnoću i mrvice, pa onda pranje traje duže nego što ste planirali. Glatka tacna se mnogo lakše prebriše sunđerom ili stavi u mašinu za sudove, ako je za to predviđena.
Ivica takođe pravi razliku. Viša ivica može da pomogne da čaše i tanjiri ostanu na mestu, ali ako je previše strma, otežava brisanje i skuplja nečistoću u uglovima. Ravna ili blago podignuta ivica često je dobar kompromis za kućnu upotrebu. Ako je tacna od jednog komada bez spojenih delova, još bolje, jer nema spojeva u koje ulazi voda.
Drške, obod i površina protiv klizanja nisu sitnica
Za prenosivost nisu važni samo materijal i težina, već i način na koji tacnu držite. Tacna sa bočnim drškama može da bude znatno sigurnija, naročito ako je nosite sa više tanjira ili napunjenih šoljica. Ali drške ne smeju da budu previše uske ili oštre, jer tada ruka brzo zaboli, pogotovo ako tacnu koristite češće.
Protivklizna površina ili blago teksturirano dno može da bude korisno rešenje, posebno ako nosite staklo ili keramičke šolje. Ipak, gruba površina nije uvek dobra za lako pranje, jer se prljavština zadržava u sitnim neravninama. Zato je korisno tražiti tacnu koja ima stabilnost bez preterano komplikovane strukture. Nije svaka dobra ideja i praktična.
Veličina treba da prati način korišćenja, a ne želju da stane što više
Prevelika tacna deluje korisno, ali lako postaje nezgodna za sudoperu, ormar i nošenje jednom rukom. Ako je namenjena za doručak, kafu ili nekoliko čaša, srednja veličina je često pogodnija od ogromne ploče koja zauzima pola kuhinje. S druge strane, premala tacna vas tera da pravite više tura, pa gubite smisao prenošenja.
Dobro je da pre kupovine zamislite gde će tacna stajati kada se ne koristi. Ako nema mesta u polici ili je teško uklopiti je u mašinu za sudove, brzo će postati teret. Ta prosta provera često otkrije više od samog pogleda na cenu ili oblik.
Najčešće greške pri izboru i kako da ih izbegnete
Prva greška je kupovina po izgledu, bez provere težine. Druga je izbor tacne sa mnogo detalja, jer takvi modeli često deluju uredno, ali se teže peru. Treća greška je oslanjanje samo na natpis da je nešto „lako za održavanje”, bez gledanja da li zaista ima glatku površinu i jednostavnu formu.
Greška je i kada se tacna bira za povremenu upotrebu, a onda se od nje očekuje svakodnevno nošenje više tanjira. Ako već znate da će stajati uz sto za kafu, možete da birate lakši i lepši model. Ako će prolaziti kroz kuhinju, dnevnu sobu i terasu, važniji su stabilnost i jednostavno pranje. Tu se obično vidi razlika između zgodnog dodatka i komada koji se koristi bez razmišljanja.
Pre nego što odlučite, postavite sebi četiri pitanja: da li tacnu nosim često ili povremeno, da li mi je važnije lako pranje ili lep izgled, da li će stajati u mašini za sudove i mogu li da je držim jednom rukom bez napora. Ako na ta pitanja nemate jasan odgovor, bolje je da se vratite na osnovne osobine nego da birate naslepo.
