Kad se u dečjoj sobi igračke svakog dana razmile po podu, a za pet minuta treba da izgleda uredno, kutija za igračke postaje više od obične posude. Ona nije samo mesto za odlaganje, nego deo svakodnevne rutine koja ili pomaže ili odmaže. Dobar izbor se ne svodi na boju i to da li lepo izgleda uz nameštaj.
Najviše zavisi od toga koliko je dete staro, koliko prostora ima u sobi i koliko se često igračke koriste. Kutija koja je preduboka može da sakrije sve na dno, pa dete posle uzme samo ono što je pri vrhu. Preplitka, s druge strane, brzo se prepunjava i vraća nered na pod.
Veličina i oblik pre svega
Prvi kriterijum je zapremina, ali nije poenta da kutija bude najveća moguća. Ako je prevelika, dete će u nju ubacivati sve bez reda, a onda će vam svaki pokušaj sređivanja izgledati kao premeštanje gomile iz jednog ugla u drugi. Ako je premala, igračke će stalno ispadati i stajati oko kutije.
Oblik je jednako bitan. Pravougaona kutija lakše se naslanja uz zid ili police, dok okrugla često ostavlja mrtav prostor u sobi. U uskoj dečjoj sobi to zna mnogo da znači, naročito kada treba da se sačuva prolaz do kreveta ili radnog stola.
Jedan detalj koji se često previdi jeste visina ivice. Ako je previsoka, malo dete će teško samo da vadi i vraća igračke. Ako je preniska, sadržaj će se brže prosipati. Zvuči sitno, ali baš tu nastaju svakodnevne muke.
Materijal koji podnosi upotrebu
Materijal treba birati prema tome gde će kutija stajati i kako će se koristiti. Plastična kutija je laka za pomeranje i obično se lako briše vlažnom krpom, što je korisno kada su u igri flomasteri, plastelin ili pesak za igru. Drvena deluje stabilnije i često se bolje uklapa u sobu, ali može biti teža i osetljivija na vlagu.
Tkanina i platneni modeli imaju svoju prednost jer su lagani i mekši, pa su zgodni u sobama gde dete često prolazi pored njih. Ipak, oni se brže deformišu ako su stalno pretrpani. Ako je soba mala i kutija će stajati na istom mestu, taj izbor može biti dobar, ali nije rešenje za grublju svakodnevnu upotrebu.
Površina treba da bude glatka i lako periva. Sitni žlebovi, mnogo ukrasa ili unutrašnji uglovi u koje ulazi prašina deluju bezazleno dok ne dođe vreme za čišćenje. Tada se vidi koliko je izbor bio praktičan, a koliko samo lep na oko.
Otvaranje i zatvaranje bez muke
Način otvaranja često odlučuje da li će kutija za igračke stvarno služiti ili će smetati. Poklopac mora da bude lagan, da se lako podiže i spušta, a po mogućnosti i da ne pada naglo. Kod dece koja sama odlažu igračke, težak poklopac brzo postane prepreka.
Kutije bez poklopca su jednostavnije za svakodnevno korišćenje, naročito kada je cilj brzo sređivanje pred spavanje. S druge strane, one ne skrivaju sadržaj, pa soba vizuelno deluje punije. Zatvorene kutije bolje skrivaju nered, ali traže više discipline pri odlaganju.
Ako uzimate model sa ručkama, proverite da li su dovoljno čvrste i da li odrasla osoba može da ga premesti punog bez napora. To nije sitnica. U praksi se kutija često pomera više nego što se misli, iz sobe u sobu, uz orman ili pored kreveta.
Bezbednost je važnija od izgleda
U dečjoj sobi bezbednost mora da bude ispred dizajna. Kutija ne bi smela da ima oštre ivice, sitne delove koji otpadaju ili poklopac koji može da priklješti prste. To se posebno odnosi na modele sa čvrstim poklopcem i jačim šarkama.
Ako je kutija laka, treba da stoji stabilno da se ne bi prevrtala kada dete sedne na ivicu ili se osloni na nju. Kod viših modela korisno je da dno bude šire ili da postoji oslonac koji sprečava klizanje. To je jedan od onih detalja koje mnogi ne primete dok ne bude kasno.
Vredi obratiti pažnju i na miris materijala. Neki novi proizvodi mogu dugo da zadržavaju neprijatan miris plastike ili lepka. U maloj sobi to se oseti mnogo više nego u prodavnici.
Kako izbor utiče na naviku sređivanja
Kutija za igračke nije dobra samo zato što sve stane u nju. Dobra je onda kada dete može samo da je koristi bez pomoći i bez frustracije. Zato je pametnije izabrati model koji odgovara stvarnim navikama u kući nego onaj koji izgleda uredno na fotografiji.
Ako se igračke često rotiraju, bolje prolazi kutija srednje veličine nego jedna velika u kojoj se sve pomeša. Manje kutije, ili više njih za različite vrste igračaka, olakšavaju snalaženje. Kocke, lutke i vozila ne bi trebalo da završe na istoj gomili, jer tada sređivanje traje duže nego što bi trebalo.
Česta greška je da se kupi kutija samo za trenutni broj igračaka. Deca brzo dobijaju nove stvari, a soba ostaje ista. Zato je mudrije ostaviti malo prostora za rast, ali ne toliko da se stvori nova rupa za gomilanje svega i svačega.
Šta proveriti pre kupovine
Pre nego što se odlučite, izmerite mesto gde će kutija stajati i pogledajte kako se otvaraju vrata ormara, fioka ili vrata sobe. Nema goreg rešenja od kutije koja izgleda dobro, a svakog dana zapinje o prolaz. Ako stoji blizu kreveta, proverite i da li će dete moći da je koristi bez penjanja ili savijanja.
Pogledajte i unutrašnju organizaciju. Neke kutije imaju pregrade, a neke su potpuno prazne iznutra. Pregrade nisu neophodne za svaku porodicu, ali mogu da budu korisne ako želite da odvojite sitne igračke od većih komada. Bez njih, mala stvar brzo nestaje na dnu.
Najpraktičniji izbor je onaj koji se lako prazni i još lakše vraća na isto mesto, jer kutija koja stalno smeta brzo prestaje da služi svrsi. Ako vam je potrebno da je svaki dan pomerate, bolji je jednostavniji model bez suvišnih detalja koji će se samo kačiti za zid, ivicu kreveta ili nogu stola.
