Pred vratima se najčešće bira na brzinu, pa posle dođe mokar hodnik, pesak pod patosom i prostirka koja sklizne čim neko obriše obuću. Zato izbor prostirke za ulaz nije pitanje ukrasa, već toga koliko će dobro zadržavati prljavštinu i ostati na mestu. Dobra prostirka štedi vreme, smanjuje čišćenje i manje nervira ukućane.
Najpraktičniji izbor zavisi od nekoliko stvari koje se lako previđaju u prodavnici. Kad se gledaju samo boja i dimenzije, često se dobije tanak komad koji se uvija na ivicama ili klizi po glatkim pločicama. To se obično primeti tek posle nekoliko dana korišćenja.
Podloga je prva stvar koju treba proveriti
Ako prostirka nema dobru podlogu, sav ostatak izbora pada u vodu. Guma, lateks ili druga protuklizna osnova drže prostirku na mestu mnogo bolje od laganih tkanina bez oslonca. To je posebno bitno na pločicama, lakiranom parketu i teraco podu, gde se i mali pomak brzo pretvori u nezgodan korak.
Kod kupovine vredi pogledati da li je donja strana puna ili sa šarama koje povećavaju trenje. Tanka plastika može delovati uredno, ali na glatkoj podlozi često prokliza čim staneš na nju mokrim đonom. Nije mala stvar.
Ako je ulaz spolja izložen kiši ili snegu, traži se materijal koji ne upija vodu prebrzo i ne postaje težak. Mokra prostirka sa slabom podlogom kliza još više nego suva. To je detalj koji ljudi često otkriju tek u novembru.
Materijal odlučuje koliko će prljavštine ostati na prostirci
Za hvatanje zemlje, peska i prašine najbolje rade vlakna koja mogu da „počešljaju“ đon, a ne samo da ga obrišu. Grublja tekstura, petljasta vlakna ili kombinacija strugajuće i upijajuće površine obično zadržavaju više nečistoće od sasvim ravne tkanine. Ako je prostirka previše glatka, prljavština završava unutra.
Kokosova vlakna, gumirane strukture i deblje tekstilne prostirke imaju različite prednosti, ali nisu za isti ulaz. Kokos dobro zadržava krupniju prljavštinu, ali zna da bude tvrđi pod nogom i da se osipa ako je lošije urađen. Tekstil je prijatniji, ali traži češće pranje i brzo se zasiti ako se kroz ulaz prolazi mnogo puta dnevno.
Dobro je gledati i koliko se materijal lako čisti. Ako prostirku moraš da istresaš, usisavaš i pereš skoro svaki drugi dan, ona možda nije pravi izbor za mesto gde se često ulazi sa ulice ili dvorišta. Tada je praktičniji model koji trpi grublje održavanje.
Debljina i težina nisu samo stvar utiska
Tanja prostirka često deluje uredno, ali se lakše savija i pomera. Deblji model obično bolje hvata prljavštinu, jer ima više mesta da zadrži pesak i vlagu, ali ne sme da bude toliko visok da zapinje za vrata. To je jedan od onih detalja koji se primete tek kad vrata prvi put zapnu na ivici.
Teža prostirka bolje stoji na podu, naročito ako je na donjoj strani guma ili hrapava zaštita. Laka prostirka može da izgleda uredno dok je niko ne dira, a onda se pomeri pri svakom ulasku. Ako se svaki dan vraća na isto mesto, kupovina nije uspela.
Dobro je i da ivice budu stabilne. Uvijene ivice nisu samo ružne, već i opasne jer mogu da zakače cipelu. Takva prostirka se brzo pretvara u stvar preko koje se preskače.
Veličina treba da prati način ulaska u kuću
Mala prostirka često ne radi posao, jer se na nju stane samo jednim korakom. Ako je ulaz frekventan, bolje je izabrati dužu prostirku na koju mogu da stanu oba đona u nekoliko poteza. Tada se prljavština zaista skida, a ne samo razmazuje po pragu.
Širina je jednako važna. Prostirka koja pokriva samo deo vrata propušta pesak sa strane, naročito kada više ljudi ulazi u prolazu. To je sitnica koju mnogi ne primete dok ne vide tragove oko ivica.
Pre kupovine treba izmeriti prostor, ali i proveriti koliko se vrata otvaraju prema unutra. Ako je prostirka previsoka ili preduga, može smetati otvaranju, pa se brzo skloni u ćošak i izgubi smisao.
Održavanje mora da bude jednostavno, inače prostirka ne ostaje čista
Prostirka koja dobro hvata prljavštinu, a teško se čisti, često završi lošije od skromnijeg modela koji se lako održava. Ako se može jednostavno istresti, usisati ili oprati prema uputstvu, veća je šansa da će zaista služiti svakog dana. U suprotnom, nakupi se sloj prašine i prestane da radi ono zbog čega je kupljena.
Za zatvoren ulaz, gde ima manje vlage, praktični su modeli koji podnose usisavanje i povremeno pranje. Za spoljašnji deo ulaza bolje prolaze otporni materijali koji se brzo suše. Ako prostirka dugo ostaje vlažna, upija mirise i postaje manje higijenska.
Jedan uvid koji se često previđa jeste da prostirka ne treba samo da zadrži prljavštinu, već i da je zadrži tako da se ne vraća u stan. Ako se lako rasipa pri podizanju ili tresenju, deo posla zapravo završava na podu, a ne na prostirci.
Kako izbeći najčešće greške pri izboru
Najčešća greška je kupovina po izgledu, bez provere podloge i debljine. Lep uzorak ne sprečava klizanje. Druga greška je izbor previše mekane prostirke za vrlo prometan ulaz, jer se ona brzo spljošti i izgubi sposobnost da skuplja nečistoću.
Treća greška je zanemarivanje podloge na kojoj će stajati. Ono što dobro radi na hrapavim pločicama može da proklizava na lakiranom parketu. Zato se isti model ne ponaša isto u svakom stanu.
Razumnije je prvo proceniti koliko ljudi prolazi kroz ulaz, koliko je pod mokar ili gladak i da li se u kuću ulazi direktno spolja. Tek posle toga ima smisla birati boju i dezen. Obrnut redosled obično vodi do kupovine koja lepo izgleda samo prvih nedelju dana.
Pre odluke, postavi sebi nekoliko kratkih pitanja: da li mi je važnije hvatanje peska ili upijanje vlage, da li će prostirka stajati na pločicama ili parketu, da li vrata imaju dovoljno prostora i koliko često sam spreman da je čistim. Ako su odgovori jasni, izbor je mnogo lakši.
