Zubi nisu građeni kao identični delovi iste vrste tkiva zato što u ustima nemaju potpuno istu ulogu. Njihov oblik je povezan sa načinom na koji obrađuju hranu pre nego što ona bude progutana. Prednji zubi služe prvenstveno za odgrizanje, dok zadnji imaju zadatak da hranu seku, drobe i usitnjavaju.
Oblik zuba zavisi od zadatka
Različit raspored i oblik omogućavaju da se sile tokom žvakanja prenesu na odgovarajući način. Oštar rub može lakše da preseče zalogaj, dok šira i neravnija površina omogućava drobljenje. Zbog toga se u jednoj vilici nalazi više tipova zuba koji zajedno čine funkcionalnu celinu.
Takva podela nije slučajna. Građa zuba i vilice razvijala se tako da odgovara načinu ishrane, pa se oblik pojedinih zuba razlikuje između vrsta životinja, ali i među različitim grupama zuba kod čoveka.
Sekutići hvataju i odsecaju zalogaj
Na samom prednjem delu vilice nalaze se sekutići. Oni imaju relativno tanku, ravnu i oštru ivicu koja je pogodna za odgrizanje hrane. Kada se gornji i donji sekutići približe, njihovi rubovi deluju poput para čvrstih sečiva koja mogu da odvoje deo zalogaja.
Njihov položaj je važan koliko i sam oblik. Pošto se nalaze na početku zubnog niza, prvi dolaze u kontakt sa hranom. Time omogućavaju da se veći komad podeli na manje delove pre nego što ga preuzmu zubi koji se nalaze dalje u vilici.
Prednji zubi imaju i ulogu u govoru i izgledu lica, ali njihova osnovna funkcija u obradi hrane povezana je sa sečenjem i odgrizanjem. Njihova građa zato nije prilagođena snažnom drobljenju kao kod zadnjih zuba.
Očnjaci pomažu pri kidanju
Očnjaci se nalaze između sekutića i bočnih zuba i imaju drugačiji oblik. Obično su duži i šiljatiji, sa jednom izraženijom vršnom tačkom. Takva građa omogućava da prodru u čvršći zalogaj i pomognu njegovom kidanju.
Kod čoveka očnjaci nisu toliko izraženi kao kod mnogih mesojednih životinja, ali i dalje imaju čvrstu krunu i važnu ulogu u vođenju zuba tokom određenih pokreta vilice. Njihov položaj predstavlja prelaz između funkcije sekutića i zuba koji prvenstveno drobe hranu.
Razlike između vrsta posebno pokazuju koliko je oblik povezan sa načinom ishrane. Životinje koje kidaju meso često imaju znatno razvijenije očnjake, dok su kod čoveka njihove dimenzije prilagođene mnogo raznovrsnijoj ishrani.
Pretkutnjaci i kutnjaci usitnjavaju hranu
Dalje prema zadnjem delu vilice nalaze se pretkutnjaci i kutnjaci. Njihove krune su šire od kruna prednjih zuba i imaju ispupčenja i udubljenja koja omogućavaju drobljenje i usitnjavanje hrane. Kada se vilice zatvore, njihove površine dolaze u kontakt i obrađuju zalogaj pod pritiskom.
Zadnji zubi zato moraju da podnesu velike sile. Njihov oblik raspoređuje opterećenje preko relativno široke površine, dok kvržice pomažu da se hrana zadrži između zuba tokom žvakanja. Pokreti vilice zatim postepeno smanjuju veličinu komada.
Razlika između pretkutnjaka i kutnjaka nije samo u veličini. Kutnjaci su uglavnom širi i imaju složeniju griznu površinu, pa mogu da preuzmu veći deo posla tokom završne obrade hrane. Zbog toga su upravo oni posebno važni za temeljno žvakanje.
Zašto svi zubi zajedno čine jednu celinu
Različiti zubi ne rade potpuno odvojeno. Tokom žvakanja zalogaj prolazi kroz više faza, od prvog odgrizanja do završnog usitnjavanja. Svaki tip zuba obavlja deo zadatka, a pokreti vilice povezuju njihove funkcije u jedinstven proces.
Građa zuba mora da odgovara i sili koju prima. Spoljašnji sloj, gleđ, veoma je tvrd i štiti unutrašnje strukture, dok oblik krune određuje kako će se pritisak preneti tokom kontakta sa drugim zubom. Korenski deo dodatno učvršćuje zub u vilici.
Zato različit oblik nije mana niti slučajna varijacija. Sekutići, očnjaci, pretkutnjaci i kutnjaci predstavljaju različita rešenja za različite zadatke. Njihova kombinacija omogućava da se hrana efikasno odgrize, pokida, zdrobi i pripremi za dalje varenje.
Oblik zuba zato predstavlja kompromis između čvrstine, položaja i zadatka koji treba da obavi. Prednji zubi moraju imati precizan rezni rub, dok zadnji moraju izdržati veće pritiske tokom ponovljenog žvakanja.
Način ishrane dodatno objašnjava razlike koje postoje među životinjama. Zubi vrste koja pretežno seče i kida hranu neće biti građeni isto kao zubi životinje koja drobi tvrde semenke ili obrađuje biljnu hranu.
Kod čoveka raznovrsna ishrana zahteva kombinaciju različitih oblika. Zbog toga zubni niz nije sastavljen od jednog univerzalnog tipa zuba, već od niza specijalizovanih struktura koje se smenjuju od prednjeg prema zadnjem delu vilice.
Kada jedan deo tog sistema nedostaje ili ne može pravilno da funkcioniše, preostali zubi mogu preuzeti deo opterećenja, ali ne potpuno istu ulogu. Upravo raspodela zadataka pokazuje koliko je oblik svakog zuba povezan sa njegovom funkcijom.
