Ručka šerpe zna da bude topla i nekoliko minuta pošto je ringla ugašena. To se obično primeti tek kada se potegne šerpa sa plotne, a metal već prenosi toplotu dalje nego što deluje na prvi pogled. Nije svaka ručka ista, pa se isti problem ne ponaša isto na svakoj posudi.
Najčešći razlog je prost prenos toplote iz vrućeg tela šerpe ka ručki. Kada su šerpa, dno i ručka od metala ili su spojeni metalnim delom, toplota ne staje onog trenutka kada se isključi grejno telo. Ona još neko vreme putuje kroz materijal, naročito ako je posuda bila dugo na jakoj vatri ili ako je dno tanko i brzo se zagrevalo.
Toplota ostaje u metalu i posle gašenja
Metal vodi toplotu mnogo bolje od drveta ili plastike. Zato se ručka, kada je direktno spojena sa telom šerpe, ponaša kao produžetak užarenog dela posude, pa nastavlja da prima toplotu i posle gašenja ringle.
Tu mnogi naprave pogrešnu pretpostavku. Misle da je ringla jedini izvor zagrevanja, a zapravo je šerpa sama postala rezervoar toplote. Kada se ugasi izvor, toplota se ne briše, nego se samo postepeno raspoređuje kroz materijal.
Ako je šerpa bila puna gustog sadržaja, kao što je paprikaš ili sos, ona obično zadrži toplotu duže nego lonac sa vodom. Gust sadržaj sporije otpušta energiju, pa i ručka može da ostane neprijatno topla više minuta.
Tanak zid i duga metalna veza pojačavaju problem
Posude sa tankim zidom često se brže zagrevaju, ali se toplota i brže prenosi do ručke. To je razlog zašto neka jeftinija šerpa zna da „šeta“ toplotu prema dršci čak i nakon što je sklonjena sa ringle.
Kod modela gde je ručka pričvršćena zakovicama ili šupljim metalnim nosačem, toplota lako prelazi kroz te dodirne tačke. Nije potrebno da cela ručka bude vrela, dovoljno je da se zagreje deo uz telo posude, pa da dodir bude neprijatan. Tek tada se vidi koliko je veza između ručke i korpusa važna.
Zašto se to dešava i kad nema direktnog plamena
Mnogi misle da, čim nema plamena ili užarene ploče, nema ni opasnosti od toplote. To nije tačno. Vruća šerpa zrači i predaje toplotu vazduhu i predmetima u neposrednoj blizini, a na maloj udaljenosti taj efekat može da bude dovoljan da ručka ostane mlaka ili topla.
Na staklokeramičkim i indukcionim pločama situacija ume da bude varljiva. Sama površina može da deluje hladnije nego što jeste, ali ako je dno posude ostalo veoma vrelo, toplota se i dalje prenosi u ručku kroz metalni spoj. Zato se ponekad čini da je „sve ugašeno“, a posuda i dalje odaje toplotu.
Drška od plastike nije uvek sigurna garancija
Plastična ručka obično sporije provodi toplotu, ali to ne znači da će uvek ostati hladna. Ako je pričvršćena na metalni deo koji je već zagrejan, plastika prima toplotu sa unutrašnje strane i može da bude topla na dodir, naročito posle dužeg kuvanja.
Zanimljiv detalj koji se često previdi jeste da i položaj šerpe menja utisak. Ako je ručka okrenuta iznad vruće ringle, toplota iz vazduha i sa same ploče dodatno je greje. Ako je pomerena u stranu, isti lonac može delovati znatno bezbednije, iako je samo nekoliko minuta ranije bio na istoj vatri.
Kada je to normalno, a kada nije
Blago zagrevanje ručke posle kuvanja uglavnom je očekivano, naročito kod metalnih sudova. To je posledica konstrukcije, a ne kvar. Kod dubljih lonaca i posuđa sa tankim dnom, takvo ponašanje je još izraženije.
Ako se ručka zagreva izrazito brzo, više nego što bi se očekivalo od običnog prenošenja toplote, uzrok može da bude loš spoj između delova ili veoma slaba izolacija. U tom slučaju nije problem samo u ringli, nego u samoj izradi posude.
Najkorisnije je obratiti pažnju na materijal i način na koji je ručka pričvršćena, jer tu obično leži objašnjenje. Posle toga, razlika između tople i opasno vrele ručke postaje jasnija i bez nagađanja.
